На данашњи дан је постао слободан краљевски град!
(ФОТО, ВИДЕО) ДАН КАДА ЈЕ НОВИ САД ДОБИО ИМЕ И БУДУЋНОСТ Марија Терезија проценила да је јефтиније продати слободу него ризиковати побуну
На данашњи дан пре 278 година становници Рацке вароши, односно Петроварадинског шанца, како је било најстарије име насеља на левој обали Дунава, које су великом већином чинили Срби, али и Немци, Јевреји, Мађари, Јермени, Бугари, Цинцари и Грци, откупили су своју слободу за 80.000 форинти.
Нови Сад је тог 1. фебруара 1748. године указом аустријске царице Марије Терезије добио статус слободног краљевског града.
Борба је била дуга и сложена. Становништво Петроварадинског шанца је и 1741. настојало да исходује своју слободу, али му то није пошло за руком. Међутим, оно што није успело тада, јесте неколико година касније. Наруку варошанима ишао је и „Рат за наслеђе“ који је царица Марија Терезија водила од доласка на престо, који је знатно испразнио царску касу.
Са идејом да покушају да за Шанац ипак издејствују статус слободне краљевске вароши, 1747. године се у Беч упутило изасланство које су чинили угледни грађани Давид Рацковић, Томас Андерле и Стојић Богдановић. Они су овога пута примљени на двор, пошто је Марија Терезија проценила да побуњен и незадовољан народ може да изазове нестабилност унутар државе, а није неважан аргумент, напротив, био и новац намењен „куповини слободе“ који би императорки и те како легао да покрпи неке рупе у добрано испражњеној ризници.
Житеље Шанца слобода је, наиме, коштала 80.000 рајнских форинти, а било је потребно сакупити још око 15.000 форинти за подмитљиву бирократију, како се цео процес не би отегао унедоглед, и за плаћање такси и других дажбина. Узет је зајам од Гундакера Штаремберга на 60.000 форинти, а у помоћ су притекли и имућни Шанчани.
Царица Марија Терезија је 1. фебруара 1748. потписала Повељу, којом је дотадашњи Петроварадински шанац стекао посвластице слободног краљевског града, а добио је и ново име
Пред ослобођење (елиберацију) узет је и зајам на 6.000 форинти у Алтенбургу од Немаца, који је био крајње неповољан јер је камата била десет одсто, иако је она обично износила шест процената. Напокон је сакупљено 82.875 форинти, слобода је наплаћена, а Новом Саду је остао дуг који се деценијама једва отплаћивао.
Царица Марија Терезија је 1. фебруара 1748. године потписала свечану Повељу, којом дотадашњи Петроварадински шанац стиче повластице слободног краљевског града. Царица је и одредила име граду – Neoplantae. Осим тога, Нови Сад је тада добио и свој грб, властито судство, становништво је било изузето од војне команде у Петроварадину, али су били дужни да око града ископају шанчеве, а на улазима подигну капије на којима се наплаћивао улазак.
Магистрат успостављен 15. марта
Краљевски повереник Јозеф Медвански донео је писмо с привилегијама и успоставио Магистрат 15. марта 1748. године. У тај највиши орган власти улазило је 12 сенатора (по шест Срба и Немаца), шеф полиције, док је на челу био велики судија, који је касније постао градоначелник. У статуту града, који је имао 20 тачака, садржана су сва права, дужности и обавезе које су припадале Новом Саду и његовом становништву.
У повељи о проглашењу Новог Сада за слободни краљевски град, коју је потписала царица Марија Терезија, дат је и опис грба: „На пољу плава штита стоје три округле куле сребрне боје, од којих сваку средом и одгоре опасује надстрешница; куле стоје појединце, свака за себе, сазидане од неотесана камена. Надстрешница горњег дела је зупчаста, капије су затворене, прозори отворени и удешени за пуцање. У реду стоје једна поред друге крај валовитог Дунава, који зелено поље пресеца; средња је нешто виша и шира, над њом се лепрша Нојев голуб.“
Фебруарска награда Леониду Ивановићу
Фебруарска награда за 2025. биће уручена данас, у 12 часова, на Свечаној академији у Српском народном позоришту младом, перспективном шахисти Леониду Ивановићу (10), за историјску победу и достигнућа као најмлађег шахисте, којима доприноси афирмацији имена Града Новог Сада. Он је вишеструки шампион државе и Војводине и носилац високих награда на европским и светским такмичењима у својој узрасној категорији. Ушао је у историју шаха као најмлађи играч који је остварио победу против велемајстора у класичној шаховској партији, савладавши бугарског велемајстора Милка Попчева на турниру „Белгрејд опен”. Иначе, поводом Дана града, Нови Сад дарује новчаним поклоном од 300.000 динара бебе које се роде током 1. фебруара, а чија мајка има пребивалиште на територији Новог Сада. Управа града је саопштила да ће бити бесплатан градски превоз, базени, клизалишта, улаз у музеје, а на пијацама ће делити бесплатно јабуке.
Амблем је имао и своју симболику, као и остали грбови других вароши. Три куле и на њима отворене пушкарнице, као и затворене капије, означавају да је варош од војничког шанца израсла у град који је преузео обавезу да буде браник Петроварадинској тврђави и у будућности. Зелено поље означава широку бачку равницу, а таласи валовитог плавог Дунава, у пренесеном значењу, и „поплаву“, односно најезду Турака у овим крајевима. Голуб с маслиновом гранчицом симболизује настанак мира након ослобођења од турске власти и наду у даљи просперитет и развој вароши која је постала слободан град.
Неопланта
Након што је царица Марија Терезија потписала повељу којом је Петроварадински шанац добио статус слободног краљевског града, одредила му је име Neoplantae (нео – нови; планта – растлина, род, насеље), на службеном латинском језику, док је на немачком назван Neusatz, а на мађарском Ujvidek. Назив града на српском језику први пут је употребљен приликом установљења Магистрата 15. марта 1748. године, а најстарији писани траг тог назива на објекту у граду потиче из 1749. године, и то на надгробном споменику Јована Радовића, на северној фасади Николајевске цркве.
Куле значе духовну снагу, али и дом и сигурност, док валовити Дунав који пресеца зелено поље и Нојев голуб који се лепрша упућују на поплаве из прошлости. Тиме се поручује да је град оживео после бурних ратова. На грбу је симболично приказано да је после великог потопа настао благословени мир – сунчеви зраци пали су на земљу на којој је настала нова слободна краљевска варош. Нојев голуб с маслиновом гранчицом у кљуну, изнад три куле Новог Сада, симбол је мира који је потом наступио, као и препорода вароши после турских ратова.
Нажалост, Повеља је непосредно после Другог светског рата нестала из града и до данас није познато где се налази.