НОВА СТУДИЈА РУШИ СВЕ ШТО СМО МИСЛИЛИ О ДУГОВЕЧНОСТИ Ево шта заиста одређује колико ћете живети
Према новом истраживању објављеном у часопису Science, дужина људског живота у великој мери је унапред одређена генетиком.
Другим речима, ако ваша генетска предиспозиција дозвољава да живите до 80 година, мало тога што учините може вас одвести до 100.
Истраживање је спроведено под вођством Урија Алона са Института за науку Weizmann у Израелу, а подаци су прикупљени из три студије шведских близанаца, укључујући и близанце одгајане одвојено. За проверу универзалности резултата, истраживачи су анализирали и податке о 2.092 браће и сестара 444 Американаца који су доживели 100 година. Циљ је био да се утврде фактори ван генетике, попут болести или несрећа, који могу утицати на животни век.
Закључак истраживања је јасан: старење је углавном наследно, што је у супротности са уобичајеним схватањима о утицају дијете, вежбања и здравих навика. Те навике свакако утичу на квалитет живота, али не могу некога учинити стогодишњаком без одговарајуће генетске предиспозиције, преноси The New York Times.
"Ако желите да процените своје шансе да доживите 100 година, погледајте колико дуго живе чланови ваше породице", каже др Томас Перлс, геријатар и директор New England Centenarian Study на Универзитету у Бостону. Његови подаци о америчким стогодишњацима коришћени су у новој анализи, иако др Перлс није био део истраживања.
Емеритус професор епидемиологије С. Џеј Олшански са Универзитета у Илиноису оценио је да истраживање шаље јасну поруку: „Немате толико контроле над својим животом колико мислите. Неки од нас возе мерцедес, неки југо.“
Истраживање показује да гени чине више од 50 одсто разлика у животном веку у популацији, док су претходне студије говориле о само 25 одсто. Разлика је настала зато што су ранија истраживања укључивала људе који су умрли од узрока који нису повезани са генетиком, попут несрећа или болести.
Ипак, истраживачи наглашавају да стил живота и даље има значај. Здраве или нездраве навике могу додати или одузети око пет година животног века одређеног генетиком. Особа са предиспозицијом да живи до 80 година може умрети са 75 уколико занемари здрав живот, или доживети 85 ако се строго придржава свих здравих правила.
"Достизање врло дубоке старости није могуће осим ако већ нисте добили генетску 'лутрију' на самом рођењу", додаје др Олшански.
Здраве навике продужавају живот, али границе постављају гени
Др Перлс напомиње да здраве навике, попут правилне исхране, престанка пушења, одржавања нормалне тежине и редовног вежбања, и даље могу значајно продужити живот, посебно код особа које немају гене стогодишњака.
Према Харвардовим истраживањима, жена у педесетим са здравим стилом живота може очекивати да доживи 93 године, док би без здравих навика доживела 79. За мушкарца исте доби, здраве навике могу продужити живот са 76 на 88 година.
Закључак је јасан: гени постављају границе, али здрав живот утиче на то колико ћете приближно досећи свој генетски потенцијал.
"Лакше је скратити живот него га значајно продужити", упозорава др Олшански.