(ФОТО/ ВИДЕО) АЛЕКСАНДРА КУКУЉЧИЋ ИЗ ПИВНИЦА ИЗАБРАЛА ЖИВОТ НА СЕЛУ Први корак уз помоћ државе и породице
Александра Кукуљчић одрасла је у Пивницима, а са 23 године, решила је да се осамостали, и за почетак купи кућу на селу.
Није се уопште размишљала, знала је да жели да остане ту, у свом родном крају, а ствари су се одвијале у њену корист. Захваљујући средствима које је добила преко конкурса Министарства за бригу о селу, успела је да купи своје парче земље, и то баш у близини куће у којој се практично родила, и у којој је детињство провела.
Мама и ујак су јој, каже, дали ветар у леђа на њеном путу ка личној независности, убедивши је да начини први корак и аплицира на конкурс за куповину сеоске куће са окућницом коју ово Министарство спроводи већ годинама. Први пут је прошле године предала сву потребну документацију, а одобрена средства нису за њу била само финансијска подршка, већ потврда да је одлука да остане у свом родном месту исправна и вредна сваког труда.
– Много ми значе ова средства која сам добила од Министарства. Ради се о износу од 8.500 евра, но власник је тражио 10.000, и ми смо надоместили тај недостатак. Сада могу рећи да је непроцењив осећај имати свој кров над главом, колико год да је због старости куће потребно још улагати у њу. Има ту много да се ради, планови су да доградим једну собу, направим велики дневни боравак, избацим неке старе ствари, а убацим модернији намештај. Има влаге па се и то мора решити, а потребно је изравнати зидове, решити подове, рецимо да нас сада чека тек велики посао. Па полако, сада нигде не журим, Свакако сам месечно плаћала кирију, и у једном моменту нисам више могла да издржим, а сада тај новац могу да преусмерим у улагања у своје парче раја. Не жалим се – прича нам Кукуљчић.
Окућница и двориште су пространи, таман за њу, колико јој је потребно да посади воће, али и посвети се узгоју сезонског поврћа, за почетак да има за себе све што јој је потребно за живот. Жеља јој је да има и живину, јер у потпуности жели да се посвети сеоском животном стилу.
– Жеља ми је да имам свиње и кокошке, тако да ћу обновити шталу и кокошињац, не бих ли што пре мој нови дом оплеменила и другим обилицима живота. Срећна сам, и много сам задовољна, то је битно. Мој сан је био да останем на селу, и ту стварам своју породицу. Начинила сам први корак, добила сам средства од државе, купила сам кућу и идемо даље – прича нам Александра.
У времену у ком села остају пуста, у потрази младих за животом у градовима, Александрина прича сведочи о другачијем путу, оном који води назад ка коренима. Останак на селу, за њу није нужда, већ избор да живот гради тамо где припада.