ЗА СМЕШТАЈ СТАРИХ И ДО 70.000 МЕСЕЧНО Нове цене у државним домовима за старе ступиле на снагу 1. фебруара ДРУГО ПОСКУПЉЕЊЕ ЗА ДВЕ ГОДИНЕ

Услуге смештаја су након вишегодишње стагнације поново поскупеле, што представља друго повећање цена у последње две године. 

“Цене су усклађене, односно повећане, и то је друго поскупљење смештаја у последње две године. Претходно је било 1. фебруара 2025, а пре тога су цене мировале од 2015. године”, каже за Biznis.rs Надежда Сатарић, председница УО Удружења „Снага prijateljstva-Amity“ и магистар социјалне политике.

Нове, кориговане цене објављене су у званичном решењу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и односе се на све домове и геронтолошке центре у Србији. 

“Након поскупљења основне цене у државним домовима се крећу између 37.000 и 70.000 динара месечно. Оне зависе од града или општине у којој се налази установа, броја корисника у соби и степена подршке коју кориснику треба пружити. За оне који су 24 сата зависни од неге и помоћи другог лица цене су веће, а за оне који су самостално функционални оне су ниже”, наводи Сатарић. 

Наиме, основне цене смештаја се увећавају за:

50 одсто ако је корисник смештен у једнокреветној гарсоњери или апартману

45 одсто у двокреветним апартманима са једнокреветним собама

35 одсто у двокреветним гарсоњерама и двокреветним апартманима

30 одсто у двособним апартманима и двокреветним собама

20 одсто ако су корисници смештени у једнокреветним собама

Наша саговорница објашњава да уколико корисници нису у могућности да личним средствима плате комплетан смештај, а то се не обезбеди ни уз партиципацију сродника који су по закону дужни да учествују у издржавању, разлику до пуне цене смештаја покриће држава из буџета. 

“Исти је случај и са корисницима који немају лична примања нити сроднике који су у обавези да учествују у издржавању – цео трошак смештаја сноси држава и тако ће бити и након овог најновијег поскупљења”, додаје она.

У државним домовима 10.000 места – листе чекања најдуже у Београду и Новом Саду

Када је реч о капацитетима, Сатарић наводи да у државним домовима има скоро 10.000 места. Старије особе (65 и више године) заузимају 85 одсто капацитета, док 15 одсто заузимају одрасле оболеле особе узраста од 26 до 64 године старости. 

“Ти капацитети свакако нису довољни, имајући у виду све већи удео најстаријих у укупној популацији Србије. И приватни домови располажу капацитетом нешто већим од 10.000 места, али они формирају цене на основу економских и тржишних параметара и отуда су код њих знатно више”, указује наша саговорница.   

Како истиче, листе чекања за државне домове су доста дуге, а према сазнањима овог удружења најдуже су у Београду и Новом Саду. 

“За особе које живе са неким обликом деменције, а покретне су, готово је немогуће добити место у државном дому без две-три године чекања. Многи то и не дочекају. Ситуација би се свакако побољшала ако би држава поново склопила споразум са заинтересованим приватним домовима за упућивање корисника који дуго чекају на смештај у државним установама и да онда, по потреби, држава учествује у финансирању њиховог смештаја”, оцењује Сатарић. 

Она сматра да би се за многе старије у Србији одлазак у дом одложио или потпуно избегао када би локалне самоуправе издвајале више новца за развој дневних услуга у заједници.

“Посебно нам недостају дневни боравци и предах смештаји за особе које живе са деменцијом и саветовалишта за сроднике који брину о њима. Геронтодомаћица за услугу помоћ у кући је недовољно и у градовима и општинама где услуга функционише током целе године, док у неким општинама услуга функционише шест или девет месеци годишње, а у појединим уопште није развијена, упркос чињеници да потребе постоје”, истиче Сатарић.

У Београду се, каже, на геронтодомаћице за помоћ у кући чека и дуже од две године, док истовремено они који су имали среће да услугу добију не плаћају ни динар, без обзира на свој материјални статус. 

“Можда би од партиципације у цени од платежно способних корисника могао да се обезбеди – плати или запосли већи број геронтодомаћица, чиме би се повећао и обухват корисника”, наводи Сатарић и додаје да питање дуготрајне неге старијих и зависних особа у Србији није на целовит начин решено. 

“Док се то не уради сусретаћемо се са све већим изазовима у збрињавању старијих зависних особа”, закључује наша саговорница.

(Biznis.rs)