Интервју: Немања Ерцег, покрајински секретар за урбанизам и заштиту животне средине ИНФРАСТРУКТУРНИ ПРОЈЕКТИ ТЕМЕЉ СУ РАЗВОЈА ВОЈВОДИНЕ

Као најважније посебно је истакао планове за реализацију инфраструктурних објеката, као што су Просторни план подручја посебне намене инфраструктурног коридора државног пута првог б реда гранични прелаз са Мађарском (Бачки брег)-Сомбор-Кула-Врбас-Србобран-Бечеј- Кикинда –гранични прелаз са Румунијом (Наково), односно за брзу саобраћајницу која ће повезати западни и источни део покрајине Осмех Војводине, потом Просторни план подручја посебне намене инфраструктурног коридора железничке пруге Београд-Шид-граница Хрватске, деоница Стара Пазова-Голубинци-Шид и железничке пруге Инђија –Голубинци, Просторни план подручја посебне намене бране на Тиси и планове који су донети за заштићена природна добра – једини национални парк на територији Војводине  ППППН „Фрушка гора“, донет 2019. године и специјалних резервата природе Царска и Обедска бара, оба донета 2023 године. 

У току је израда Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора брзе саобраћајнице (мото-пута) на траси од ауто-пута Е-75 ( петља Север) Нови Сад до Бачке Паланке

Према Ерцеговим речима у току је израда Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора брзе саобраћајнице (мото пута) на траси од ауто-пута Е-75 (петља Север) Нови Сад до Бачке Паланке, чијом изградњом ће се транзитни саобраћај изместити из насеља и биће омогућен бржи и безбедније путовање од Новог Сада до Бачке Паланке.

Колико просторни планови могу да одговоре на убрзане економске и климатске промене?

- Просторни планови који се доносе на територији АП Војводине, треба и могу да одговоре и на убрзане економске, али и климатске промене. Пре свега, када се ради о реализацији важних инфраструктурних објеката, као што су изградња државних путева, јер планирањем адекватне саобраћајне мреже и њеном реализацијом обезбеђује се не само боља и бржа повезаност како на територји покрајине већ и са суседним државама и ствара се предуслов за бржи привредни и укупни развој јединица локалне самоуправе кроз чију територију пролазе државни путеви. У складу са Стратегијом развој енергетике Србије до 2040. године са пројекцијом до 2050. године и Националном стратегијом одрживог коришћења природних ресурса и добара, где је посебан акценат стављен на обновљиве изворе енергије, Скупштина АПВ је у септембру 2025. године донела Просторни план подручја посебне намене за изргадњу ветроелектране „Самош“ на територији општина Алибунар и Ковачица. Коришћењем енергије сунца и ветра не само да се употребљавају обновљиви природни извори енергије, него се директно утиче на смањење емисије угљендиоксида.

На које начине очекујете да ће велики пројекти попут Осмеха Војводине, “Војвођанског П” и система за водоснабдевање Источни Срем мењати слику Војводине?

- Изградњом инфраструктурних објеката попут путева, пруга, мостова ствара се полазна основа за лакшу и бржу кретање људи и добара, омогућује бржи привредни развој подручја, утиче на демографску слику неразвијених подручја. Реализацијом брзе саобраћајнице Осмех Војводине, у укупној дужини од 185 километара, повезаће се не само најкраћом везом територија Војводине у смеру исток –запад, већ омогућити директну везу са суседним државама – Мађарском и Румунијом. Просторни план за водоснабдавње Источног Срема је показатељ добре сарадње са Регионалним развојним агенцијама, јер је ово један од три плана чија је израда започета пре 2016. године на иницијативу Регионалне развојне агенције Срема, а који обезбеђују на основу израђених генералних пројеката са претходном студијом оправданости, стратешко решавање проблема, водоснабдавања, наводњавања и одвођења отпадних вода на територији Срема.

Како климатске промене, које су последњих година све изражајније, утичу на урбанистичко планирање и просторни развој Војводине?

- Уочене климатске промене су препознате као проблем који је потребно решавати реализацијом одређених пројеката од стране надлежних служби на нивоу покрајине. У том смислу као први корак у реализацији, стварањем планског основа, израђени су и донети планови за изградњу каналске мреже за наводњавање Телечка, просторни план за наводњавање Срема, план за изградњу насипа код насеља Купиново, план за водоснабдевање Источни Срем. Реализацијом ових пројеката утицаће се на ублажавање проблема у пољопривреди, водоснабдевању и одбрани од поплава. Морам напоменути да је неопходно да јединице локалне самоправе, кроз израду планова из своје надлежности, препознају  проблеме и дефинишу адекватна решења. По том питању пре свега, мислим на ограничавање ширења грађевинских подручја, очување постојећих и планирање нових зелених површина, ветрозаштитних појасева, шумског земљишта...

Заштита и очување природне баштине Војводине је од приоритетног значаја и до данас су заштићена 144 природна добра, од републичког, покрајинског и локалног значаја, у зависности од вредности и значаја подручја, укупна површина под заштитом је 225.768,57 хектара, односно 10,45 одсто територије покрајине

Који су тренутно највећи еколошки изазови у Војводини?

- Решавање највећих еколошких проблема је од приоритетног значаја за развој покрајине. Међу бројним питањима која захтевају системски приступ, највећи еколошки изазов у овом тренутку је у области управљања отпадом, а нарочито у управљању комуналним отпадом. Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине дао је значај допринос у доношењу Програма управљања отпадом у Републици Србији за период од 2022. до 2031. године, где су постављени стратешки циљеви за унапређење система, који се пре свега односе на организовано сакупљање отпада, примарну сепарацију и рециклажу, изградњу недостајуће инфраструктуре, као и активности на спречавању настанка дивљих депонија и постепеном затварању општинских сметлишта. С обзиром да велики проценат комуналног отпада представаља биоотпад, Покрајински секретаријат ће у  овој години покренути пилот-пројекат којим ће обезбедити општини Нова Црња посебну врсту канте за биоразградиви отпад. Поред тога, подршком Министарства заштите животне средине, ова јединица локалне самоуправе је обезбедила и мобилно постројење за третман грађевинског отпада. Овај пројекат биће јасан показатељ у ком проценту је могуће смањити одлагање отпада на депоније.

Секретаријат од 2016. године активно подржава јединице локалних самоуправа у суфинансирању и финансирању пројеката за решавање проблема неадекватног одлагања комуналног отпада, као и санацију и рекултивацију деградираних површина-сметлишта и то кроз израду техничке документације и изградњу трансфер станица и рециклажних дворишта. Од 2022. године непрекидно обезбеђује нову опрему за примарну сепарацију комуналног отпада из домаћинстава свим јединцама локалних самоуправа у Војводини, и то канте за сакупљање мешаног комуналног отпада и канте за сакупљање рециклабилног отпада као што су картон, пластика, стакло, амбалажа, метали. До сада је кроз ове активности додељено преко 120.000 канти, чиме је више од 25 одсто јединица локалне самоуправе покривено опремом за примарну сепарацију комуналног отпада у домаћинствима, тј. сепарацију коју врше грађани на свом кућном прагу. Од 2024. године Покрајински секретаријат суфинансира и набавку камиона смећара, а са тим активностима ће се наставити и у наредном периоду. Циљ у овој години је да се успостави и одвојено сакупљање биоразградивог отпада, што ће у великој мери утицати на смањење количине отпада који се одлаже на депоније. Када је реч о индустријском отпаду, постигнут је изузетан напредак, јер је кроз разне контроле у највећем делу ова врста отпада исконтролисана, од момента настанка до момента коначног збрињавања. 

Секретаријат спроводи и систематско праћење квалитета животне средине у Војводини, које обухвата праћење стања појединих медијума животне средине, узимајући у обзир чињеницу да је мониторинг основ за доношење адекватних и правовремених одлука с циљем спречавања и минимизирања негативних утицаја на здравље људи и животну средину, унапређивање стања и дефинисање приоритета у управљању квалитетом животне средине. Осим тога, до сада је урађено узорковање на око 400 дивљих депонија, а на основу добијених резултата спроведена је свеобухватна оцена квалитета и процена степена угрожености земљишта.

Међу приоритетима Покрајинске владе је и брига заштићених подручја и подручја са великим биодиверзитетом. На које начине то чини?

- За ефикасно функционисање заштићених подручја потребно је (су)финансирати годишње програмске активности управљача, кроз текуће и капиталне субвенције, јер се тиме доприноси одрживо управљање заштићеним подручјима од покрајинског значаја. Заштита природе и биодиверзитета у Војводини има дугу традицију и због тога се актом о заштити проглашавају заштићена подручја од покрајинског значаја, друге категорије. На територији Војводине има девет проглашених заштићених подручја и то Парк природе „Русанда”, Предео изузетних одлика „Караш – Нера“, Споменик природе „Стратиграфски профил Филијала Беочин“, Парк природе „Јегричка“, Предео изузетних одлика „Вршачке планине“, Парк природе „Стара Тиса” код Бисерног острва, Предео изузетних одлика „Кањишки јараши“, Парк природе „Слатине у долини Златице“ и Парк природе „Мртваје горњег Потисја”. Стање природне баштине је унапређено од 2016. године кроз повећање броја заштићених подручја од покрајинског значаја и проглашено је седам нових подручја. У наредном периоду очекује се повећање површина под заштитом природе, односно прогласиће се још пет нових заштићених подручја у Војводини, а то ће бити ПИО „Слатине средњег Баната, ПП Доња Мостонга, ПИО Горња Мостонга, ПИО Средња Мостонга, ЗС „Велики римски шанац“.

Заштита и очување природне баштине Војводине је од приоритетног значаја и до данас су заштићена 144 природна добра, од републичког, покрајинског и локалног значаја, у зависности од вредности и значаја подручја, укупна површина под заштитом је 225.768,57 хектара, односно 10,45 одсто територије покрајине.У АП Војводини налази се укупно 20 издвојених еколошки значајних подручја у оквиру еколошке мреже. Према актуелном стању, обухват еколошке мреже чини око 18 одсто површине Војводине, издвојено је 671 станиште строго заштићених и заштићених врста која захватају површину од 82.030,91 хектар (4,1 одсто АПВ). Површина два међународна еколошка коридора, Дунав и Тиса, износи 23.810 хектара, односно 1,57 одсто територије Војводине. Издвојено је и 27 међународно значајних подручја за биљке (ИПА), 21 међунродно и национално значајно подручје за птице (ИБА) и четири одабрана подручја за дневне лептире (ПБА).

Силвиа Ковач