НАСТАВЉЕНО СУЂЕЊЕ ЗБОГ АКУШЕРСКОГ НАСИЉА Доктор из Сремске Митровице оптужен за смрт две бебе

 Реч је о првом суђењу у Србији које се води за овакво кривично дело са смртним исходом, пошто су обе бебе преминуле.

На данашњем рочишту сведочило је пет од предвиђених шест сведока. У питању су лекари – гинеколози, акушери и анестезиолози који су учествовали у порођају Марице Михајловић и Јелене Ивковић.

Сведочења лекара

Најпре је сведочила једна специјализанткиња која је, говорећи о порођају Марице Михајловић, рекла да је за време њеног боравка у сали порођај текао нормално. Додала је да се не сећа да се Марица жалила на било какве потешкоће, али да није ни имала никакав контакт са њом.

У августу прошле године, Марица и Јелена су први пут дале своје исказе пред судским већем, сведочећи о догађајима из породилишта у Сремској Митровици.

Такође је изјавила да „нико није вређао Марицу на националној основи“ и да док је била у сали „није видела да је доктор Максимовић ставио Марици руку на уста“.

„Тражила сам ултразвук, али није урађен“

Потом је сведочила др Наташа Стојчевић Радуловић, која је тада била шефица патологije трудноће.

– Прегледала сам Марицу и указала на сумњу – на замућену плодову воду због пролонгиране трудноће, будући да је била у 41. недељи. Наложила сам да се уради ултразвук, али нико ме није обавестио о томе да ли је ултразвук урађен. Ултразвук није вага, могуће је да буде одступање веће од пола килограма и да замућена плодова вода може бити нормална у старијој трудноћи, а може бити и последица прве столице код бебе – рекла је докторка Стојчевић Радуловић.

Додала је да се не сећа да се Марица жалиле на нешто, да током прегледа није крварила, а да јесте, она би сигурно указала на то.

Конзилијарно је донета одлука да се Марица упути у салу на порођај. Ултразвучног прегледа није било, иако је он тражен. Међутим, параметри који би се утврдили ултразвуком могли су да укажу да ли је плод здрав или постоје неке промене.

– Не знам како је могуће да је беба Марице Михајловић имала шећер 19,6 с обзиром на то да, када мајка има висок шећер, беба обично има низак – навела је она.

О порођају Јелене Ивковић

Што се тиче порођаја Јелене Ивковић, докторка Стојчевић Радуловић је рекла да ју је прегледала и дала знак да може да прими епидурал.

– Не сећам се да ли је након порођаја Јелене Ивковић вршена унутрашња контрола и да ли је било приговора од стране њене породице – рекла је она.

На питање да ли доктор који обавља порођај треба да уради ултразвук када види да ултразвука у папирима нема, као што је овде био случај, рекла је да је то ствар процене.

Сведочења анестезиолога

Анестезиолог је навео да се он бавио само виталним функцијама бебе и да у моменту реанимације није знао да беба има повишен шећер, као и да је у салу дошао када је реанимација већ била у току.

Након њега, сведочила је још једна анестезиолошкиња.

– Јесте био драматичан порођај Јелене Ивковић, али се не сећам да је било спољашњег или унутрашњег надзора – навела је она.

Следеће рочиште заказано је за 13. мај.

Подсетимо, Марица Михајловић оптужила је лекара болнице у Сремској Митровици за акушерско насиље, због чега је, како је тврдила, неколико сати касније њена беба преминула.

Провео пола године у притвору

Лекар М. М, који је био запослен у Општој болници у Сремској Митровици, ухапшен је 20. јануара након сумње коју је у јавност изнела породиља Марица Михајловић из Шида, која је испричала да је због акушерског насиља које је доживела приликом порођаја њена тек рођена беба преминула.

Он је шест месеци провео у притвору који је напустио у јулу, а како је тада објашњено из Вишег суда, пуштен је на слободу јер надлежно тужилаштво није подигло оптужницу, те није било законског основа да се држи у притвору.

Акушерско насиље први пут пред судом

Овај случај могао би да постави правни преседан у Србији, јер се први пут пред судом расправља о акушерском насиљу као кривичном делу. Исход би могао имати далекосежне последице на праксу у породилиштима, али и на положај жена у здравственом систему. Суђење прати низ организација за људска права, као и удружења пацијената, а подршка оштећеним женама све је снажнија.