СИНИША ИЗ СИРИГА СА САМО 27 ГОДИНА ОБРАЂУЈЕ 100 ЈУТАРА ЗЕМЉЕ: Његов лук тражен у свету, 80 одсто иде у ове земље
Рођен у Сиригу, Синиша Арсић је уз деду одрастао на њиви.
Руку под руку, почели су да сеју, негују и узгајају пасуљ, купус, лук и кромпир, а највише је било поноса када дође време убирања плодова. Рад на њиви му је у крви, и ту се одувек најбоље сналази, те је данас озбиљан пољопривредник, који није ни помислио да са својим породицом крене пут великог града, већ са својих 27 година, око 80 одсто производње лука извози у Албанију, БиХ, и део за Бугарску.
– Деда је почео 1995. године да се бави повртарским културама. Тада нисмо имали своју земљу, кренуо је од аренде. Озбиљније смо ушли у ову причу 2.000 године, а први комбајн за лук и кромпир, купио је 2016. Данас имамо 14,5 јутара у власништву, а све укупно обрађујемо 100 јутара. Деда је прошле године отишао у пензију, оставивши ми у аманет да водим газдинство, и морам да признам да се одлично сналазим – каже за „Дневник” Синиша Арсић.
Кромпир су, каже, прекинули да раде 2018. године, због мале цене, хиперпродукције, као и превелике количине увоза. Од тада су се базирали на узгој лука, пасуља, цвекле, коју раде након пшенице.
– Ове године ћу дуплирати производњу лука, односно уместо на досадашњих четири хектара, биће на девет. Купио сам модерну пакерицу која умногоме олакшава посао. Некада смо паковали осам до девет тона за осам сати, уз помоћ 12 радника, а данас пакујем три тоне на сат са три до четири радника. За ову машину искористио сам подстицај државе, али то није једина ствар за коју сам аплицирао – прича наш саговорник.
Како каже, уз подршку републичких, али и покрајинских подстицаја, успео је да купи машину за основну обраду земље, прскалицу, али и систем за наводњавање који се показао као пун погодак.
– Данас није тешко бавити се пољопривредом, као некада. Све је аутоматизовано и механизовано, али не бих могао сам доста тога да обновим да нисам имао ту помоћ и подстицаје. Поред дединог комбајна, купио сам 2020. године други, а они данас замењују бар 100 радника на њиви. Имамо навигациони систем, два нова трактора, уз три старија која је деда купио. Радим сам систем „кап по кап”, који сам прошле године први пут пробао на четири хектара. Ове године је план да тај систем проширим на свих девет хектара лука, али и на цвеклу коју садим на три хектара површине. Прошле године сам направио принос од 115 тона по хектару лука, док је раније, када смо заливање радили на цевима, био око 70 тона по хектару. Тако да јесте веће почетно улагање, али се на крају све то оправда на дужи период – истиче овај млади пољопривредник.
Што се тиче планова за будућност, Синиша каже да му фали складишног простора и још неке механизације. С тим у вези, купио је фирму недалеко од свог дома, коју ће претворити у модерно складиште за лук и пакерај. Аплицирао је у децембру на конкурс за систем „кап по кап”, како би могао да оствари своје планове, а поручио је и сејалицу за лук. Ако буде било ИПАРД програма за складиште и хладњаче, и ту ће конкурисати.
– План је да останем ту где јесам, и да сутра моји потомци наставе породичну традицију, биће им лакше када је посао разрађен. Имао сам могућности да одем у град, напустим све ово, школујем се и градим себи другу будућност, али одабрао сам да наставим породичну традицију, јер нисам желео да се сав дедин рад и труд забораве. Са друге стране, овде сам сам свој газда, сам одлучујем, колико радим, толико имам, нико ми није крив ако немам. И то је одговорност са којом сам научио у животу да се носим – поентира за крај Синиша Арсић, млади пољопривредник из Сирига.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.