Фанак мора бити мекан, ваздушаст и пуњен!
(ФОТО, ВИДЕО) „КО НЕ ПОЈЕДЕ ФАНАК НА ДЕБЕЛИ ЧЕТВРТАК, ЧЕШЋЕ ЋЕ ГА БОЛЕТИ ЗУБИ“ Доњи Таванкут већ четврту годину заредом претвара се у мирисну фабрику крофни
Осам деценија памти рецепт и дан-данас прави фанке за оне којима треба. На 4. Фанкијади у Доњем Таванкуту више од 7.000 фанака испржено у оквиру хуманитарне акције, за пакетиће за децу пред Ускрс.
Емера Пољаковић, 82 године, и даље је прва за шпоретом.
Њене руке знају посао који брашно, јаја и уље претварају у радост. Емера Пољаковић из Таванкута не памти када је последњи пут пропустила да испече фанак. Мама ју је научила, комшиница је потврдила, а деценијама касније она то знање носи даље као да је увек било њено.
За Дебели четвртак, последњи четвртак пред Покладни уторак, дан када се по старом буњевачком обичају који практикују и други Словени мора појести што масније да би се лакше поднело предстојеће постно уздржавање.
Доњи Таванкут се већ четврту годину заредом претвара у мирисну фабрику крофни. Овај дан, познат и као "Дебели четвртак" или "Масни четвртак", део је покладе, периода весеља и обиља пре Ускршњег поста. Традиција каже: ко не поједе фанак на Дебели четвртак, чешће ће га болети зуби. Шала-не-шала, у Таванкуту то нико не ризикује.
7.000 фанака, 12 учесница, један циљ
Четврта по реду Факнијада у Доњем Таванкуту била је, према речима организаторке Анђеле Моравчић, већа него икад.
"12 учесница ове године, а прегрешно више од 7.000 помада", рекла је Анђела, користећи стари буњевачки израз за фанак. "Ни сме, искрено, очекивали овакву гужву."
Брашно се мења, руке остају исте
Емера не крије да су се ствари промениле. Стара знања су ту, али сировине понекад праве проблеме.
"У данашње време за брашно не можемо да одговарамо", каже, па уз смех објашњава како су она и другарица Гиза испробавале разна брашна, мешале их, тражиле оно право.
"Сад смо пробали од једног брашна, од другог брашна и два брашна сједињавале."
Некад, каже, није било проблема. Какво год брашно, тесто је расло, фанак се дизао.
Емера и њена другарица Јасминка заједно чине језгро ове традиције.
"Ја сам 82 године, али није то ништа без мене. Ми деверу годину радимо заједно", каже с поносом. Годинама су радиле за пензионере код Прчић Емилије, затим је стигла Гиза Дулић, а рад се наставио. Традиција се не прекида.
Тајна? "Ми волимо да има плашу око фанка", каже Емера. Фанак мора бити мекан, ваздушаст, пуњен.
Слатки фанци — најпопуларнији
На питање шта је ове године највише тражено, организаторка Анђела одговара без оклевања: "Па слатки фанци." Гужва је надмашила сва очекивања.
"Нисам, искрено, очекивала овакву гужву", каже. "На самом отварању манифестације."
Факнијада у Доњем Таванкуту постала је једна од оних манифестација о којима се прича. Није велика по буџету, али је по срцу. Старије жене које су чувале рецепт, млађе које уче, деца која једу, и сви заједно за исти сто. И 7.000 фанака који не остају.
Буњевачки фанак – мирис детињства који се не мери на вагу
"Како да вам кажем, то се осећа", говорила је Емера кад би је неко питао за рецепт. И стварно, буњевачки фанак никада није био ствар прецизне мере, већ руке, топлине и стрпљења. У свакој кући правио се мало другачије, али основа је остајала иста.
У тесто иде глатко брашно, домаћа јаја са додатком жумањака да буду богатији и мекши, топло млеко у којем се размути свеж квасац, мало шећера да да благу слаткоћу и помогне квасцу да проради, растопљени путер за пуноћу укуса и прстохват соли да све повеже. Кад тесто нарасте, развуче се, секу се кругови и остављају да још мало одморе пре него што оду у вруће уље.
Пржење је посебан тренутак. Уље мора бити довољно загрејано да фанак добије златну корицу, али не превише врело. Споља хрскав, изнутра мекан и ваздушаст. Кад се извади, још топао, посипа се шећером у праху који се лагано топи на површини.
Фанак није само крофна. То је мирис кухиње недељом, разговор око стола, тањир који се брзо празни и рука која увек нуди још један. Рецепт се може записати, али оно најважније ипак остаје у оном "то се осећа".
Текст фото и видео Сандра Иршевић