ОД "БРОЈИМ ДО ТРИ" ДО "ЗАТО ШТО ЈА ТАКО КАЖЕМ" Фразе које су обележиле детињство генерација ДАНАС СУ ГОТОВО НЕЗАМИСЛИВЕ
Начин и методе васпитања драстично су се променили последњих деценија, па реченице које су мајке некада изговарале данас звуче готово незамисливо.
Прочитајте неколико фраза које су мајке некад изговарале малтене свакодневно, а данас је скоро незамисливо да их родитељи кажу својој деци.
Начин и методе васпитања су се за последњих неколико година и деценија значајно променили.
Неке фразе које су мајке уобичајено изговарале пре 20–30 година, данас су родитељима готово незамисливе због све распрострањенијег нежног родитељства.
Некадашње генерације мајки нису биле склоне суздржавању попут данашњих родитеља. Говориле су оно што мисле, очекујући од деце да се с тиме носе, а директност и хумор били су им алати за преживљавање свакодневице. Многи се данашњи родитељи, упркос чврстим одлукама да ће бити другачији, често ухвате како понављају управо оне фразе из свог детињства које би вероватно згрозиле поборнике такозваног нежног родитељства, пише YourTango.
Стварност је таква да већина родитеља примењује васпитне методе и тактике које су и сами искусили као деца. Истраживања су потврдила да несвесно понављамо фразе, дисциплинске методе и комуникацијске обрасце из свог детињства, чак и ако смо се заклињали да то никада нећемо радити. Веза између начина на који смо одгајани и начина на који одгајамо своју децу је суптилна, али стварна, што значи да већина нас, свесно или не, у одређеној мери понавља сопствено детињство.
У наставку доносимо 17 фраза које су некадашње мајке стално понављале, а које би данас могле да згрозе заговорнике нежног родитељства.
„Не“
Не, не, не, не и не.
„Мање приче, више јела“
Престани да се играш с храном и поједи то.
„Не питам те, него ти кажем“
Не питам те хоћеш ли у школу – кажем ти да идеш!
„Јеси ли...?“
Оперaо зубе, опрао руке, поспрeмио собу, написао домаћи, ударио сестру, рекао хвала?
„Молим те, престани...“
Да певаш, да вичеш, да плачеш, да пишкиш по поду, да бацаш храну, да се тучеш, да трчиш...
„Нећу понављати“
Боље немој да ме искушаваш.
„Престани да трчиш!“
Пашћеш и повредићеш се!
„Шта си то урадио/ла?“
Зашто је зид ишаран фломастером? Какав ти је то израз лица? О, Боже. Шта си урадио/ла?
„Бројим до три...“
Један, два, два и по...
„Пожури!“
Закаснићемо! Можеш ли, молим те, мало да се убрзаш?
„Зато што ја тако кажем“
Питаш зашто? Е па, зато.
„Не лупај вратима!“
Неко ће остати без прстију!
„Уради то сам/а“
Имаш своје ноге, послужи се.
„Пази“
Пази шта радиш, повредићеш се.
„У кревет!“
Ова заповест обично следи након одлучног „Не“.
„Да ниси можда...?“
Гладан, уморан, да ти није досадно, да ниси љут, да ти није вруће, хладно, да се нећеш разболети, да ниси тужан, срећан?
„Слушај ме!“
Слушај ме док ти говорим! То је то, званично је: постала сам своја мајка!
Yumama/Nataša Zlatković
