окоТВоко: Пуче брука, оде телевизија испод струка

Милица Тодоровић родила је дете ожењеном човеку, огласила се његова супруга која је рекла да са својим сином пије лекове за смирење, мајка познате певачице је завршила у болници, а Милица је изгубила млеко.

Њен случај анализирао се у емисију „Блиц уживо”, а водитељка са наводно највећим шером у свом јутарњем програму кренула је да вежба говорничке вештине и да анализира ситуацију, па је чак два пута на националној телевизији назвала оца Миличиног детета кукавицом и још једном речју, коју је поновила три пута. Пошто су ово новине које поштују своје читаоце, рећи ћу само да је то оно што Сузана Манчић орошава у Врњачкој Бањи. 

И, кад помислимо да после афере Вујадина Савића не може горе, изненаде нас нови скандали и афере. Као да постоји фабрика за прављење трачева. Ја сам одрастао кад су главни скандал били стихови „Пуче брука, пуче брука, оде драги ниже од струка”.  

У данашњим медијима нема ни срама, ни блама ни етике. Нема границе између вести која мора да се објави и сензационализма и јурења клика и рејтинга по сваку цену. У праву је био Александар Тијанић када је рекао да свако има право у Србији да коментарише све, без обзира на знање и образовање и да је то део националног менталитета. 

Десио се и бомбашки напад на кућу Здравка Чолића. Најпопуларнији певач, који тренутно снима нови албум, огласио се саопштењем којим је замолио новинаре да се клоне сензационализма и пласирања непроверених информација. Ако смо дошли до тога да се специјалне емисије баве бомбашким случајем певача који ће напунити пет „Зетри” и човека уз чију музику су толики људи одрасли и који нам је донео толико среће, показује само какви су медији постали. 

Оно што се могло прочитати и чути на разним телевизијама је толико играње на карту сензационализма и теорија завере, а Здравко Чолић никад није дао било какав повод да се о њему тако пише. Дозирао је себе, али то не смета да га јуре папараци док џогира по Кошутњаку и проверавају да ли му је спала тренерица. Ово није први проблем који је Здравко имао са медијима. 

У СФРЈ је 1987. године био ухапшен јер је имао код себе велики број девиза, а тада се само бавио приватним бизнисом и новац му је био неопходан да купи материјал. Пре свега, Здравко Чолић је дете полицајца и врло добро зна како се пошује и држава и друг Тито и армија и земља у којој живиш. Али, шта му вреди. 

Онда је стигла вест да је отет певач Даниел Кајмакоски. Тако медији јуре све певаче на аеродрому, испред „Гранда” и студија у Шимановцима. Свако мора да има став о том случају јер чиме да се пуне минути толиких бесмислених медија.

Стога, не чуде распродати концерти Саше Ковачевића и „Магла бенда”. Публика је жељна фине музике и лепих тема. Сви одавно не прате сензационалистичку хистерију која влада. Свуда је магла, медијска магла око нас.

Александар Филиповић