ЕВРОПА ДОБИЈА СВОЈУ ЛИТИЈУМСКУ ЖИЛУ Финска нуди што Португал нема
Финска је отворила први европски рудник и постројење за прераду литијума који може да се користи за батерије, чиме Европа први пут добија сопствени комплетан ланац производње ове сировине и смањује зависност од увоза из Кине.
Рударска компанија Келибер започела је експлоатацију у месту Каустинен на западу земље, док се прерада одвија у области Кокола, а очекује се да ће пројекат отворити око 350 радних места, преноси фински портал Yle.
Прве количине руде ископане су у површинском копу Сивејерви, у хладним зимским условима, чиме је симболично означен почетак рада дугогодишњег пројекта.
Генерални директор компаније Хану Хаутала изјавио је да је реч о „тренутку за славље” и подсетио да је компанија основана пре 25 година, док је налазиште откривено пре више од шест деценија.
Већински власник Келибера је јужноафричка компанија Сибање-Стилвотер са 80 одсто удела, док преосталих 20 одсто држи Финиш минералс груп, компанија у потпуном власништву финске државе.
Укупна вредност инвестиције у рудник, постројење за обогаћивање руде у Пеивеневи и хемијску фабрику у Коколи износи око 800 милиона евра.
Финска сада нуди комплетан ланац снабдевања од руде до литијум-хидроксида спремног за произвођаче батерија, што је њена предност у односу на Португалију, која има резерве литијума, али не и прераду.
Постројење за обогаћивање руде почеће са радом овог пролећа, док се почетак рада хемијске фабрике очекује крајем године.
Након дробљења, руда се прерађује у концентрат, а затим у литијум-хидроксид намењен произвођачима батерија у Европи.
Компанија планира отварање још шест рударских локација у региону Каустинена и Коколе.
Процене показују да би главна налазишта могла да обезбеде производњу у наредних 18 година, док се истраживања нових лежишта настављају.
Фински Каустинен је мала општина са око 4.300 становника и ниском густином насељености.
Процене укључене у студије утицаја на животну средину (EIA) указују да ће утицај рударења на околину бити релативно мали до умерен, уз адекватну заштиту, јер су рудници удаљени од већих насеља и планирани су према финским стандардима, наводи Глобал мајнинг ривју.
Утицај на водене токове и земљиште оцењен је као умерено низак, али локалне студије предвиђају да мора постојати стални надзор квалитета отпадних вода и ефикасно третирање пре пуштања у природу.
