ИДЕНТИТЕТ ЧУВАЈУ ДВА И ПО ВЕКА Ево где се налази најстарија школа са наставом на словачком језику

Њена традиција траје више од два и по века и директно је повезана са доласком словачких евангелика на ове просторе 1770. године.

О историји ове установе за наш лист говори пензионисани професор историје Јарослав Микловиц.

- Стара Пазова основана је 1770. године на територији Војне крајине, бивше екстериторијалне јединице Хабсбуршке монархије, која је била под директном управом монарха. Први досељеници били су Словаци евангелици, који су се преселили из Селенче у Бачкој, одакле су протерани од стране Калочке бискупије- објашњава Микловиц.

Они су се населили на пустару Пазова у оквиру Петроварадинског пешадијског граничарског пука. Према тадашњим законима Хабсбуршког царства, некатолицима је било забрањено да се насељавају на територију Војне границе

- То је био историјски преседан. Њихов једини услов био је да могу да имају свог свештеника и учитеља. Сувладар Марије Терезије, Јосиф II, удовољио је том захтеву 26. септембра 1769. године - наводи професор. -

Одмах по доласку, у пролеће 1770. године, Словаци су основали школу и цркву. Прва два месеца наставу је држао свештеник Самуел Шпанагел, а затим је за учитеља дошао Шћефан Лизи.

Пазовачки Словаци били су први Словаци у такозваној Доњој земљи који су имали свог свештеника, који је уједно био и учитељ. То је било важно војним властима, јер су им били потребни писмени и одани граничари, каже Микловиц.

Настава се одвијала на словачком језику у оквиру лутеранске црквене школе. Према записима школске хронике учитеља Јана Кутљика, у почетку је било око стотину ученика. Часови су се одвијали у једној просторији за дечаке и девојчице, а тек касније су одељења раздвојена.

Војне власти строго су контролисале похађање школе. Ако деца нису долазила у школу родитељи су били кажњавани, пред кордоном граничара добијали су по 25 удараца штапом по табанима. Ова мера имала је један циљ: да се обезбеди писмено и дисциплиновано становништво које ће чувати границу.

Школа је расла заједно са насељем. Број ученика је стално растао, а највећи забележен је 1906. године,  чак 1.320 ученика, док је још 560 деце било на чекању за упис.

Данашња школска зграда грађена је у више фаза: први део подигнут је 1833. године, доградња је изведена 1950. године, фискултурна сала и кабинети изграђени су 1980. године, а школа носи име „Херој Јанко Чмелик” од 1959. године. Данас је похађа око 280 ученика.

Школа је организована као двојезична, настава се одвија на словачком и српском језику. Има библиотеку са више од 13.000 књига на словачком, српском, енглеском и немачком. Заједно са Словачком евангеличком а.в. црквом и СКУД „Херој Јанко Чмелик”, школа има кључну улогу у очувању словачког идентитета.

-Ученици се заједно играју, учествују у школским свечаностима, заједно уређују школски часопис и развијају дух толеранције и узајамног поштовања - истиче Микловиц. -Највећа вредност школе су деца. Они развијају дух сарадње, поштовања и узајамног уважавања. 

Школа сарађује са установама у Словачкој, а ученици редовно учествују у програмима које организују Национални савет словачке националне мањине и Матица словачка.

Н. Кнежић