(ФОТО) ПАНТЕОН ЗНАМЕНИТИХ СРБА Погледајте изложбу „Уметничка збирка Матице српске“ у ГМС
До 24. маја у Галерији Матице српске поклоници ликовног стваралаштва имају прилику да обиђу јединствену изложбу „Уметничка збирка Матице српске“, којом ГМС обележава два века постојања нашег најстаријег књижевног, културног и научног друштва.
„Од самих почетака својих деловања оснивачи Матице српске утемељили су и реализовали идеју која траје и данас, а то је брига о култури – језику, књижевности, уметничком стваралаштву, али и науци српског народа. Велики јубилеј препознали смо као прилику да кроз уметност искажемо једну изузетну идеју која се по својој далековидости издвојила у српској култури, а материјализовала у делатности Матице српске током два века“, поручила је на отварању изложбе управница ГМС др Тијана Палковљевић Бугарски.
Она је подсетила да је већ у првим годинама деловања Матица започела са сакупљањем портрета својих оснивача, председника, секретара и других часника, бројних добротвора који су својим иметком омогућили њен рад, као и значајних делатника онога времена, све с тежњом да формира Пантеон знаменитих Срба. Идеја је била да се кроз ову посебну уметничку целину образује визуелни идентитет српског народа и његове културе.
„Настала као плод синергије знања и могућности, та јединствена целина која данас краси зидове свечаних сала и осталих просторија Матице српске, временом је прерасла у богату и изузетну галерију портрета, која се редовно и даље увећава додавањем портрета Матичиних председника, што је још једна потврда да добро осмишљено идеја која се негује, постаје традиција коју ћемо, увећану и оснажену, оставити будућим генерацијама“, навела је др Тијана Палковљевић Бугарски .
У простору Галерије Матице српске представљена су одабрана дела из Збирке Матице српске, међу којима су врхунски портрети чији су аутори Урош Предић, Новак Радоњић, Аксентије Мародић, Јован Поповић, Тан Мор, Адлер Мор.., и вајарска дела Ђорђа Јовановића и Војислава Шикопарије, чија је скулптура Матица српска носилац визуелно идентитета изложбе. Као посебна целина у оквиру изложбе представљен је Кабинет секретара са намештајем и портретима истакнутих Матичиних секретара, попут Теодора Павловића, Милана Савића или Јована Ђорђевића, док ће део збирке који се налазе у згради Матице српске бити доступан публици путем нових технологија и мултимедијалних садржаја.
Документарни филм
Целокупна поставка употпуњена је и документарним филмом о збирци. Како је навела Станислава Јовановић Миндић, кроз пажљиво биране кадрове снимљене у Матици, али и у просторијама Галерије, филм повезује прошлост Збирке са савременим тренутком и на најбољи начин осветљава поглед на ову драгоцену уметничку целину, чинећи је доступном и блиском данашњем гледаоцу. Филм је реализован у продукцији ГМС, камеру и монтажу потписује Александар Зец, а сценарио и режију Мирослав Стајић.
Кроз поставку у ГМС, осим што се може ишчитати посвећеност појединца у грађењу једне установе културе, исказана је и захвалности задужбинарима и добротворима. Посебан део ове изложбе чини избор од неколико најзначајнијих поклона које је Матица добила у периоду након Другог светског рата. То су поклони Лазара и Савете Стојковић, Олге и Косте Милутиновића, Софије Шашкијевић и Сузане и Боривоја Самоловчева, а пред публиком је и део тестаментарнго завештања новосадског сликара Миодрага Миће Михајловића, који је Матици оставио 50 уметничких дела.
Изложба сведочи и о спремности Матице српске да се прилагођава времену и савременим уметничким и друштвеним токовима. Наиме, поводом значајних јубилеја, Матица српска у новије време позива савремене уметнике да својим делима одговоре на постављене теме и та дела оставе Матици на дар. Такви пројекти реализовани су 2016. године, поводом 190 година Матице српске, кроз интерпретације мотива кошнице као њеног симбола, као и 2024. године, када су уметници у техници графике одговорили на јубилеј 200 година Летописа Матице српске, најстаријег књижевног часописа на свету који излази у непрекинутом континуитету.
„Наратив поставке почива на чињеници да Уметничка збирка Матице српске чини нераскидиви део ентеријера зграде Матице, где уметнички предмети, а пре свега портрети, доприносе обликовању Матичиног простора као места сећања на културне прегаоце и добротворе, али и представљају подсетник и пример како се чувају и граде вредности једног народа. Наша намера је била да кроз ову изложбу пренесемо део тог амбијента како кроз пажљиво осмишљен дизајн, тако и излагањем виртуелне туре, и тиме омогућимо јавности да закорачи у репрезентативне просторе Матичиног дома“, појаснила је ауторка изложбе Станислава Јовановић Миндић.
Отварајући поставку, дугогодишња управница ГМС др Бранка Кулић подсетила је на изреку „Nomen est omen” (име је знак): „Ова нас латинска мудрост подсећа колико су имена важна, и свако име уткано у рад Матице српске указује и подсећа на бесмртност тих многих људи. Иако је старо египатско веровање да се историјско памћење успоставља као бесмртност тек са откривањем имена личности, безимени портрети не говоре ништа о људима, осим да су у неком прошлом времену постојали. Тек са именом, они добијају укупност личности, те, после откривања, имена можемо слагати чињенице из њиховог живота. Бројни су часници, радилице и сарадници Матице, и кроз ликовне представе ћемо се вратити у прошлост и осетити дух њиховог времена“, рекла је Бранка Кулић, пожелевши Матици српској и њеним установама „живот и рад неограниченог трајања“.