(ФОТО) МАЈСТОРИ, ШЕГРТИ И ПРИЧЕ У КАМЕНУ Како Занатски дом на Тргу Марије Трандафил приповеда историју града ДОБА КАДА СУ ЗАНАТЛИЈЕ БИЛИ ГОСПОДА

Неко жури ка центру, неко скраћује пут ка Дунавској улици, неко застане тек да погледа излог или провери телефон. 

А изнад њих, тихо и стрпљиво, стоји здање које већ деценијама посматра град - Занатски дом.

За многе пролазнике то је тек „она зграда са натписом“. За познаваоце градске историје - важан сведок времена када је занатство било кичма градског живота.

Кућа која прича причу о граду

На први поглед, зграда делује ненаметљиво. Нема раскош барокних украса, нити драматичних фасадних детаља. Управо у томе лежи њена посебност. Архитектонски смирена, јасних линија и уравнотежене композиције, она носи дух међуратне модерне - времена када је функционалност постајала подједнако важна као и естетика.

Фасада је организована око централног улаза, који као да позива у неки други, спорији ритам града. Изнад њега, натпис који не оставља простор за дилему —-„Занатски дом“.

А изнад слова - сцена која често промакне погледу.

Мајстор и шегрт - симбол једног времена

Рељеф мајстора и шегрта није пука декорација. То је прича у камену. Представља однос који је вековима био темељ занатске традиције: знање које се не учи из књига, већ се преноси рукама, стрпљењем и искуством.

Мајстор — симбол умећа и одговорности.

Шегрт — симбол почетка, учења и поверења.

Тај мотив, како је у својим записима приметила хроничарка Донка Станчић, није случајан. Он представља суштину занатског света у којем се занат није само радио, већ живео.

Посебно, на фасади и унутрашњости објекта могу се уочити рељефни орнаменти који симболизују различите древне занате - подсећање на време када су се у Новом Саду развијали ћурчијски, капамаџијски, чизмарски, браварски, казанџијски и други традиционални занати.

Место сусрета, не само зграда

Трг на којем се зграда налази био је некада један од трговачких чворишта старог града. По подацима из 1933. године, у Новом Саду је било више од 1.300 занатлија различитих професија, што указује на велику улогу коју је занатство имало у локалној привреди и култури.

Због тога је потреба за једним заједничким простором скоро природно водила ка идеји о Занатском дому - месту где ће се занатлије сусретати, удруживати, организовати и чувати традицију своје делатности. Тако су, након деценијских настојања, након укрупњавања удружења локалних мајстора, зграда на Тргу Марије Трандафил постала званично њихово седиште.

Занатски дом никада није био обична административна адреса. Био је место окупљања, договора, прослава, али и брига занатлија. Простор у којем су се сусретале генерације мајстора различитих струка.

У великој дворани на спрату, деценијама су се одржавале скупштине, свечаности и догађаји који су давали пулс једној снажној професионалној заједници.

Ту се није говорило само о послу. Ту се говорило о животу града.

Тихи сведок промена

Данас, у времену тржних центара, серијске производње и дигиталних услуга, занатски свет више нема ону видљивост коју је некада имао. Али зграда остаје.

Стоји мирно, као подсетник да је Нови Сад израстао и на раду кројача, обућара, казанџија, столара, часовничара. А у улазу у ово здање, с десне стране налази се мермерна плоча са заслужним члановима три удружења која су били сувласници Занатског дома, и која сведочи о богатој историји Новог Сада и људима по којима су назване новосадске улице. Такође, зграда је сведочанство да град није грађен само великим пројектима, већ и малим радионицама.

Следећи пут када прођете Тргом Марије Трандафил, можда вреди подићи поглед.

Не само ка натпису, већ ка причи коју фасада носи. Јер неке зграде нису само део града.

Неке зграде, попут Занатског дома, чувају сећање на град као неми сведоци једног времена.