Најмоћнији литургијски инструмент поново одјекује НАКОН ВЕКА, РЕКОНСТРУИСАНЕ ОРГУЉЕ РИМОКАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ У СОМБОРУ
Након једног века, коначно су реконструисане највеће црквене оргуље у Војводини, оне у римокатоличком храму Светог Стефана Краља, а тим поводом овај литургијски инструмент је и свечано благословен.
Оргуље је благословио суботички бискуп Ференц Фазекаш у присуству представника институција, удружења грађана, донатора и верника, а присутне су поздравили председник Националног савета мађарске националне мањине Арпад Фремонд, председник Савеза војвођанских Мађара др Балинт Пастор и државни секретар Државног секретаријата за националну политику Републике Мађарске Леринц Нача.
Реконструкција највећих црквених оргуља у Војводини и једних од највећих у Србији, које се налазе у нешто старијој цркви коју Сомборци називају и „кармелитска“ (због монашког реда Госпе од Кармела који столује у покрајњем самостану) трајала је нешто више од четири године.
Радове које је водио Тибор Апро из мајсторске радионице у Бачкој Тополи највећим делом је финансирао Државни секретаријат за националну политику Републике Мађарске. У оквиру свечаности присутни су имали прилику да чују звук обновљених оргуља у извођењу Корнела Визина, наставника оргуља Музичке школе из Суботице.
Саме пнеуматске оргуље које имају три мануала, 43 регистра и око 3.400 свирала изграђене су 1925. у Салцбургу у фабрици оргуља „Цецилија“ Ханса Маурахера, а према пројекту Јожефа Гејера, професора литургике и органолога на конзерваторијуму у Будимпешти.
Благосиљане су 14. фебруара 1926. у присуству бачког бискупа Лајче Будановића, председника Народне скупштине Краљевине СХС Марка Трифковића, великог жупана Бачке жупаније Миливоја Петровића и многобројних верника из Сомбора и околине.
Како преноси сомборски хроничар Милан Степановић на свом едукативном интернет сајту „Равноплов“, некадашњи директор сомборске гимназије, угледни овдашњи интелектуалац др Еде Маргалић, сведочи у својој аутобиографији како је, мада већ у годинама, пристао да се, на сва три језика овдашњих верника, обрати шездесеторици имућних сомборских домаћина католичке вероисповести, и да их позове на прилагање до потребног износа од 400.000 динара за куповину и склапање оргуља.
Маргалић пише да су прилози давани брзо и ревносно, потребна сума је прикупљена, и „нашироко и надалеко чувене оргуље већ годинама трубе у славу Божју“.
М. Мћ
