„СНИФИТ“ ИЗАЗВАО ХАОС У КОМШИЛУКУ Енергетско пиће у праху опасно глуми кокаин, тинејџери га ушмркивали ПРОМПТНО УСЛЕДИЛА ЗАБРАНА ПРОМЕТА
После хаоса који је у хрватским медијима изазвала вест да се широм ове земље легално увози и продаје производ SNIFFIT, у Хрватској је пре два дана, 20. фебруара санитарна инспекција Државног инспектората донела хитну одлуку о забрани његове продаје.
Одлука је дошла након лабораторијских анализа и мишљења Хрватског завода за јавно здравство да производ „није сигуран за потрошаче“.
Шта је производ и зашто је споран? SNIFFIT се продаје као „ароматични прах за енергију“ који се уноси интраназално (ушмркавањем), уз маркетиншку поруку брзог „буста“. Хрватски и регионални медији наводе да је намењен младима/популаран међу младима, да долази у бочици са дозама и да садржи комбинацију типичних „енергетских“ састојака као што су кофеин и таурин, уз додатке попут ниацина (витамин Б3), Л-теанина и ментола. Дакле, слично другим енергетским пићима, јелте? Е, није.
То што производ садржи дозвољене супстанце не значи да има доказан безбедносни профил за уношење кроз нос
Како кажу лекари, то што садржи дозвољене супстанце не значи да имају доказан безбедносни профил за уношење кроз нос, нити да су дугорочни ефекти такве примене познати. Но, ово није први покушај да се енергетска пића преселе на ментални и визуелни терен супстанци које изазивају зависност. Магазин TIME је још 2017. године, објавио причу о америчком „снорабл“ праху (Coco Loko), уз став лекара ОРЛ струке да је „ушмркивање било каквог праха“ лоша идеја јер може да оштети носне пролазе и изазове упале/инфекције, а сличан покушај забележен је и у Француској 2024, када се појавио Sniffy - који је на крају забрањен.
Овакви производи упадају у „сиву зону“ између категорија: нису наркотик, нису лек, често се гурају у „суплемент“ или „производ за општу употребу“, али се користе на начин који личи на дрогу и носи специфичне ризике. Зато је разумљива интервенција државе Хрватске, јер није нужно заснована на „забрани кофеина“, већ на општој безбедности производа и конкретним лабораторијским налазима, уз укључење јавноздравствене институције (ХЗЈЗ). То је модел како држава може да „ухвати“ сиву зону кад не постоји експлицитна забрана супстанци.
- Производ попут SNIFFIT-а налази се на раскршћу легалног и спорног. Формално, садржи супстанце које се већ налазе у енергетским пићима – кофеин, таурин, витамине, аминокиселине – каже доктор опште праксе Милан Симеоновић. - Међутим, спорно је све остало: начин употребе, визуелни идентитет и психолошки ефекат који производ оставља на младе. Док се енергетска пића већ годинама доводе у питање због утицаја на срце, нервни систем и понашање адолесцената, овде се у игру уводи нови елемент – уношење праха кроз нос, што до сада није био уобичајени пут примене кофеина.
Управо ту настаје „сива зона“: супстанце су легалне, али начин употребе отвара медицинске и психолошке дилеме које регулатива није предвидела.
- Носна слузокожа није предвиђена да редовно прима стимулативне прахове. Чак и ако је реч о легалним супстанцама, сам механички контакт ситних честица са слузокожом може довести до хроничне иритације, сувоће, микроповреда и упалних процеса. Код младих особа, чија је слузокожа осетљивија, тај ризик је још израженији – каже Симеоновић. - Кофеин , унeсен интраназално, потенцијално може брже да уђе у системску циркулацију него када се попије. То значи да ефекат може бити бржи, али и непредвидљивији, што код адолесцената може изазвати тахикардију, осећај анксиозности, па чак и паничне симптоме. Ми једноставно немамо довољно клиничких података о дугорочној безбедности оваквог начина употребе енергетских супстанци. Чињеница да је нешто дозвољено у пићу не значи да је безбедно када се уноси кроз нос.
- У адолесценцији је веома важан елемент идентификације са групом. Ако је нешто представљено као ‘кул’, као симулација нечег забрањеног, а притом легално, то може да појача жељу за ризичним понашањем. То не значи да ће сваки корисник прећи на кокаин, али повећава толеранцију према самом чину. Постоји феномен који називамо бихевиорална десензитизација – када се понашање које личи на ризично понавља без негативних последица, мозак постепено губи отпор према сличним, али опаснијим радњама – каже Јована Марковић, психолог. - Енергетски стимуланси сами по себи могу изазвати осећај еуфорије и појачане будности. Када се томе дода визуелни и ритуални ефекат ‘линије праха’, добијате психолошки модел који имитира искуство психостимуланса, што код неких младих може да изазове радозналост према јачим супстанцама.
Превентива је пола здравља
У Хрватској је овај проблем решен тако што је производ стављен у рубрику „недозвољен“. Међутим, шта је са Србијом? Овај производ није регистрован на сајту Министарства здравља, нити га има на сајту Агенције за медицинске лекове и средства. Слична је ситуација и у околним државама, што значи да овај „енергетски кокаин“ није могуће легално набавити, али није и гаранција да га нема испод тезге. Технички, управо због рупе у систему – јер је то на папиру „обичан екстракт” енергетског пића, заснованог на кофеину, могуће је да га неко увезе без последица иако личи на кокаин. Пет дана легалне продаје у Хрватској било је сасвим довољно за предузимљиве. Зато би било добро да Министарство здравља и Министарство трговине реагују превентивно и забране га за увоз. Јер, превентива је пола здравља.
Браниоци SNIFFIT-a ослањају се на то да је производ у суштини кофеин, и да су апотеке и дрогерије пуне сличних „енергетских стимуланса“. Међутим, проблем с овим „прахом“ је у спајању три фактора: медицинске непознанице о интраназалном уносу, маркетиншке естетике која имитира дрогу и циљне групе која је најосетљивија – тинејџери.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.