ТАЧНА ИНФОРМАЦИЈА ВРЕДИ КАО ЛЕК Скоро половина карцинома може да се спречи
Европска комисија је 2021. године објавила European Beating Cаncer Plan (EBCP) – до сада најобухватнију европску стратегију за унапређење превенције, раног откривања и лечења рака, засновану на чињеници да се око 40 одсто свих случајева рака може спречити.
EBCP наглашава важност раног приступа терапијама, једнакости међу државама и улагања у скрининг.
Србија је раније имала свој Национални план борбе против рака (НЦЦП), али је он истекао, а нови је у изради. Овај документ је кључан за уређење скрининга, рану дијагностику, приступ терапијама и праћење исхода – све оно што директно утиче на то колико дуго и квалитетно пацијенти живе.
Интерниста онколог у КБЦ „Бежанијска коса“ доцент др Зоран Андрић каже да ће, према светским пројекцијама, до 2035. године рак постати водећи узрок смртности, испред кардиоваскуларних болести.
Истиче да је то последица старења становништва, начина живота, али и касног откривања. Зато је скрининг кључан. Државе које спроводе скрининг за дојку, дебело црево и грлић материце имају знатно већи проценат раног откривања, а тиме и много боље исходе. Србија је тек у почетној фази развоја ових програма.
У Србији тренутно не постоји ниједна иновативна терапија за рак грлића материце, лечење се заснива искључиво на хирургији
Наводи да је рак плућа и даље најчешћи узрок смрти међу злоћудним туморима, пре свега због касног откривања болести и недоступности иновативних терапија.
– Улога имунотерапије у савременом лечењу данас представља стандардну опцију у терапији метастатског карцинома плућа. У Србији је доступна само делу пацијената у првој линији лечења: процењује се да је то отприлике 50 одсто оних који би могли имати корист, у зависности од биомаркера и других клиничких критеријума – истакао је др Андрић.
Напредак онкологије бржи него икада
Онкологија напредује брже него икада: док је ЕМА (Европска агенција за лекове) у периоду од 1995. до 2000. одобравала у просеку један нови лек годишње у онкологији, од 2020. до 2024. просечно годишње одобрава око 14 нових терапија, укључујући имунотерапије, циљане терапије и нове дијагностичке приступе.
Интерниста онколог у Клиничком центру Србије др Ненад Мијалновић каже да Србија ради на новом Националном плану борбе против рака, који треба да успостави стабилан, предвидив и једнак систем бриге о пацијентима. За др Мијалковића, ово је и лично питање – његова супруга је преминула од рака дојке, што је обликовало његову посвећеност борби за боље информисање пацијената и породица.
– Тачна информација је понекад једнако важна као терапија, јер утиче на одлуке које спасавају животе – поручио је др Мијалковић.
Професор др Аљоша Мандић из Института за онкологију Војводине подсећа да је рак грлића материце један од најпревентабилнијих карцинома. ХПВ вакцина и редован скрининг могу готово у потпуности да спрече ову болест. Његова кључна порука је да је „ХПВ вакцина безбедна и ефикасна. Скрининг је једноставан. Ово је рак који можемо спречити.”
Улога имунотерапије у савременом лечењу данас представља стандардну опцију у терапији метастатског карцинома плућа, а код нас је доступна само делу пацијената у првој линији лечења
У Србији тренутно не постоји ниједна иновативна терапија за рак грлића материце. Лечење се заснива искључиво на хирургији, хемиоирадијацији и хемиотерапији за метастатске форме. Зато су превенција и правовремено лечење најучинковитијим доступним терапијама пресудни за смањење смртности и компликација.
Професор др Лазар Поповић из Института за онкологију Војводине објашњава да се карцином бубрега често открије случајно, али се кључне одлуке доносе након операције. Код пацијената са високим ризиком повратка болести, савремени приступ подразумева адјувантну имунотерапију, која помаже организму да елиминише преостале туморске ћелије. Међутим, у Србији адјувантна имунотерапија за РЦЦ тренутно није доступна.
Љ. Петровић