ЈЕДИНА ЕВРОПСКА ПРЕСТОНИЦА У КОЈОЈ НЕМА СЕМАФОРА! Ево како регулишу саобраћај без хаоса
У већини европских престоница саобраћај је синоним за гужве, колоне и стално чекање на зелено светло.
Семафори су постали неизоставан део урбаног пејзажа и свакодневице. Ипак, постоји један главни град који потпуно одудара од тог обрасца и доказује да саобраћај може да функционише и без светлосне сигнализације.
Реч је о Вадуцу, главном граду Лихтенштајна, који је једина престоница на свету без иједног семафора.
Овај мали, али изузетно уређен град, смештен између Швајцарскае и Аустријае, има свега неколико хиљада становника, а саобраћај је организован на начин који многе посетиоце у почетку изненади.
Уместо семафора, возачи се ослањају на саобраћајне знакове, кружне токове и јасно дефинисана правила првенства пролаза.
Кључно међу њима је правило десне стране – возило које долази са десне стране има предност уколико раскрсница није другачије означена. Иако је ово правило познато у многим европским земљама, у великим градовима се често занемарује због доминације семафора.
Упркос одсуству светлосне сигнализације, саобраћај у Вадуцу функционише изненађујуће глатко.
Разлог за то није само мали обим саобраћаја, већ и висок ниво саобраћајне културе. Возачи су навикли на опрезну и одговорну вожњу, док се пешаци осећају безбедно јер се правила доследно поштују.
Овакaв систем саобраћаја осликава и шири карактер Лихтенштајна, једне од најмањих, али и најуређенијих држава у Европи.
Земља је позната по високом квалитету живота, безбедности и снажном осећају заједништва. Вадуц можда нема семафоре, али има оно што је у великим метрополама све ређе: саобраћај заснован на међусобном поверењу, одговорности и уважавању.
Лихтенштајн је четврта најмања држава у Европи и једна од најбогатијих на свету, иако нема сопствени аеродром.
До ње се стиже преко Цириха, који је удаљен око сат и по вожње. Економија ове кнежевине ослања се на специјализовану индустрију – земља је, између осталог, светски лидер у производњи зубних протеза, са компанијом Ivoclar Vivadent која држи око 20 одсто глобалног тржишта.
Занимљиво је и да радна култура у Лихтенштајну има своје специфичности: пауза за ручак траје чак сат и по, од 12 до 13.30 часова, што је међу најдужима у Европи.
Ипак, историја ове државе има и своје контрасте.
Лихтенштајн је био последња европска земља која је женама признала право гласа, тек 1984. године.
Претходни референдуми из седамдесетих година нису прошли, а и коначна одлука донета је тесном већином, што ову чињеницу чини једним од најупечатљивијих примера спорих друштвених промена у савременој Европи.
