На свечаности у суботичкој Плавој сали додељена престижна признања БУЊЕВЦИ ОБЕЛЕЖИЛИ ВАЖАН ЈУБИЛЕЈ И НАЈАВИЛИ НОВЕ ПОТЕЗЕ

Покрајински секретар за привреду и туризам др Ненад Иванишевић обратио се присутнима у име председнице Покрајинске владе.

„Покрајинска влада снажно подржава Буњевачки национални савет, као и остале националне савете, јер мислимо да је Војводина кућа свих нас – и Срба, и Хрвата, и Буњеваца, и Мађара, и свих њених грађана. Далеко смо одмакли у разговорима са Буњевачким националним саветом о финансијској помоћи за завршетак чувеног пројекта Буњевачке куће. Сигуран сам да ћемо до краја ове године пресећи врпцу и отворити Буњевачку кућу заједничким напорима града Суботице и Покрајинске владе”, рекао је Иванишевић.

Седницом је председавала предница БНС Сузана Кујунџић Остојић, која је поднела извештај о раду за 2025. годину.

„Двадесет три године од оснивања Националног савета велики је дан за Буњевачку заједницу. Да није Савета, не би ни све остало постојало. Тешко је издвојити шта је оно најважније за 2025. Годину: да ли образовање деце у основним школама, отварање вртића, средњошколци који уче буњевачки или поновно покретање иницијативе за завршетак Буњевачке куће, која се очекује на јесен ове године. То су свакако ствари које би се истакле. Увек радимо са скромним средствима, али смо одговорни и увек успемо да урадимо све оно што је битно за Буњевачку заједницу и оно што се договоримо сви заједно”, рекла је Сузана Кујунџић Остојић.

Она је нагласила и да су ове године Буњевци преузели председавање координацијом националних савета, те да је у школској 2025/26. години уписано 250 ученика који наставу похађају на буњевачком језику. Отворена је и прва буњевачка предшколска установа у Таванкуту.

Председница Савета позвала је све младе који су учили буњевачки језик да се упишу у посебан бирачки списак, јер нас, како је рекла, „на јесен очекују избори”.

„Ово је крај петог сазива Националног савета. Позивам све младе који су пре учили буњевачки језик да се упишу у посебан бирачки списак – Буњевци, ако то још нису учинили – али и све друге, дакле старије, да бисмо добили Савет који жели наш народ”, поручила је Кујунџић Остојић.

Срђан Самарџић, који се присутнима обратио у име града Суботице, честитао је празник Буњевцима, оснивање Националног савета, док је помоћник министра за људска и мањинска права Стефан Србљановић истакао да буњевачка заједница својим огромним културним наслеђем доприноси очувању идентитета.

Једно од признања примио је Зоран Вељановић, архивски саветник и кустос историчар у Музеју Војводине, који је у Музеју основао одсек посвећен присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији. Он је подсетио на улогу Буњеваца у преломним догађајима 1918. године, када су заједно са Србима формирали Народни одбор Буњеваца и Срба, 10. новембра 1918, са циљем отцепљења од Угарске и присаједињења Краљевини Србији.

„Буњевци су чинили више од трећине становништва у Суботици, а заједно са Србима су политички деловали до коначног ослобођења, када је 13. новембра српска војска ушла у Суботицу. Буњевци су се одазвали у стопроцентном броју на расписани сазив Народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена, која се одржала 25. новембра, где су донете те две далекосежне одлуке о отцепљењу од Угарске и присаједињењу Краљевини Србији”, рекао је Вељановић.

Вељановић је посебно истакао и учешће жена. По расписивању сазива за Народну скупштину, жене су на простору Аустроугарске први пут добиле право гласа. На изборној скупштини у Суботици 23. новембра изабрано је пет Суботичанки, од којих су три биле Буњевке: Манда Сударевић, Катица Прчић – удата Рајчић, Марија Мара Ђорђевић, као и Олга Станковић.

Признање Националног савета „Иван Антуновић“ за посебан допринос у очувању националног идентитета Буњеваца добио је Мирослав Војнић Хајдук, а за 20 година континуираног рада – активности на очувању националног идентитета Буњеваца – Буњевачки културни центар „Бајмак”. Признање „Амброзије Шарчевић“ за посебан допринос у области научно-истраживачког рада припало је Зорану Вељановићу, док је „Мара Ђорђевић Малагурски“ за посебан допринос у области културе додељена Ивану Шарчевићу.

Сандра Иршевић