ПРЕДСТАВНИЦИ БУЊЕВАЦА У СОМБОРСКОЈ СКУПШТИНИ Мањинским саветима два милиона
Настао својевремено као војничка и слободна краљевска варош српских и буњевачких граничара према Османском царству, Сомбор је вековима представљао пример мирног суживота две јужнословенске народне гране, различите само по већинској вероисповести њихових припадника.
Стога ни пре неки дан уприличен састанак сомборског градоначелника са представницима буњевачке националне мањине, није био за чуђење.
Наиме, градоначелник Антонио Ратковић, са сарадницима, састао се са председницом Националног савета буњевачке националне мањине Сузаном Кујунџић Остојић и потпредседником савета и председником овдашњег УГ „Буњевачко коло“ Дејаном Парчетићем. Како су рекли у Скупштини града, током радног састанка разговарали су о сарадњи у претходним годинама и оценили да је била на изузетном нивоу, као и о начинима финансирања рада и програма удружења и националних савета у 2026. години од стране града Сомбора.
Градоначелник Ратковић је истакао да је једно од највећих богатстава Сомбора богатство националних мањина, њихове културе, традиције и обичаја, те да је Сомбор један од ретких градова који издваја средства и за финансирање рада националних савета.
- На моје велико задовољство, прошле године кренули смо коначно и са конкурсом за финансирање националних савета, за шта смо ове године определили два милиона динара, а имамо и посебан конкурс за удружења која негују идентитет националних мањина - нагласио је Ратковић.
Што се тиче рада Удружења грађана „Буњевачко коло“, учесници састанка су се договорили да се током 2026. године коначно систематски реши питање грејања у просторијама које користи ово удружење грађана као и климатизација. Удружењу које негује културу, обичаје и традицију бачких Буњеваца који себе детерминишу као јединствену, аутохтону народну заједницу којој је Србија отаџбина, на располагање су својевремено дате просторије некадашње самопослуге „Прехране“ у Улици Јована Поповића, у делу града који се назива Стара Селенча. Просторије су те 2010. реновиране и адаптиране и уз помоћ Министарства за људска и мањинска права Републике Србије, али захтевају и додатна улагања како би се решило питање грејања.