УОЧИ ВАСКРШЊЕГ ПОСТА БЕЛЕ ПОКЛАДЕ У НАЈМАЊЕМ СОМБОРСКОМ СЕЛУ Растинске веселе маске као вековни обичај
Нетом протекла недеља, као дан када су православни верници обележили дан Светог мученика Никифора је био и празник који у народу носи назив Беле покладе и означава последњи дан пред почетак Великог поста.
Овај празник је обележен и у Растини, најмањем селу сомборског атара, које су основали тзв. солунски добровољци, односно демобилисани војници победничке српске војске Првог светског рата, који су у њене редове ступили са подручја негдање Аустроугарске.
- Вековни обичај мачкара су у село донели 1921. године солунски добровољци, колонизовани у ове крајеве после Великог рата, доневши са собом из Лике древни обичај чији корени воде до предака са Косова – каже Слободан Вукобратовић, један од најупорнијих Сомбораца када је у питању очување традиције и обичаја свих народа на северозападу Србије - Маскиранe, уз звона, смех и шалу, мачкаре иду од куће до куће, симболично терају зиму и доносе берићет, здравље и радост. Више од једног века овај обичај живи као понос и трајни знак идентитета нашег села – наглашава Слободан.
Беле покладе означавају последњи дан пре почетка најдужег поста у години, Васкршњег, и симболичан су тренутак када се верници припремају не само променом исхране, већ и односом према другима кроз праштање, помирење и унутрашње смирење. Сам назив празника потиче од „беле“ хране, односно млека, сира, јаја и кајмака која се тог дана још конзумирају, док је месо већ изостављено. Зато се недеља Белих поклада назива и сиропусна, односно завршетак периода млечне хране пре уласка у Васкршњи пост.
Суштина дана, ипак, није у трпези, већ у обичају који се сматрао пресудним: искрено тражење и давање опроштаја, а поред породичних обичаја, Беле покладе су и дан заједничког весеља. У многим селима палиле су се велике покладне ватре око којих су се окупљали млади, певало се и играло, а понегде се пламен и прескакао као својеврсни симбол очекиваног здравља и снаге у години која долази.
У оваквим маскираним поворкама као у Растини, млади се прерушавају у необичне или шаљиве ликове и обилазе куће, певајући и задиркујући домаћине, пошто се верује да смех, бука и маска терају зиму и све зло, а уједно су и прилика да домаћини учеснике дарују јајима, сиром или слаткишима.