РЕАЛАН ПУТ КА БРИСЕЛСКОМ СТОЛУ? Предлог Вучића и Раме за нови модел проширења ЕУ; ХОЋЕМО ЛИ ИПАК НАПРАВИТИ ОДЛУЧУЈУЋИ КОРАК
У заједничком ауторском тексту за угледни немачки ФАЗ, председник Србије Александар Вучић и премијер Албаније Еди Рама изнели су предлог који би, уколико буде прихваћен, могао да унесе нову динамику у политику проширења Европске уније. Њихова порука Бриселу је једноставна: омогућите приступ јединственом тржишту и Шенгену, а питање права вета неће бити препрека, пише Блиц.
После уласка Хрватске 2013. године, процес проширења практично је успорен до стања стагнације. Земље Западног Балкана годинама су у формалном статусу кандидата, док се унутар саме Уније воде расправе о томе да ли је ЕУ спремна за нове чланице и како избећи могућност блокада у одлучивању.
Нови модел са другачијом логиком
У том контексту појављује се модел који нуди нешто другачију логику: постепену интеграцију, уз одустајање од права вета у областима где се одлуке доносе једногласно. Заузврат, кандидатима би биле доступне конкретне користи које би се, барем у економском смислу, осетиле одмах.
Рационалан одговор на дугогодишњи застој
Предлог Београда и Тиране отвара питање да ли је у садашњим геополитичким околностима могућ модел у којем се интеграција одвија у фазама, а пуноправност стиже касније. За једне, то је рационалан одговор на дугогодишњи застој. За друге, то је тест колико је Унија спремна да мења сопствена правила игре.
Шта би такав приступ значио у пракси? Приступ јединственом тржишту и Шенгенској зони отворио би простор за слободније кретање људи, робе и капитала. Привреда би добила мање административних препрека, а грађани више могућности за рад и путовања.
Поред тога, предвиђен је и пун приступ европским фондовима, као и учешће у већини одлука које се доносе квалификованом већином, укључујући представнике у Европском парламенту.
Истовремено, право вета у осетљивим политичким и безбедносним питањима не би било део пакета. Управо ту се налази кључни баланс који се нуди Бриселу: мање ризика од институционалних блокада, уз већу укљученост кандидата у функционисање Уније.
Прагматичан корак
Део стручне јавности у Србији овај предлог тумачи као прагматичан корак у условима када се чекање на свеобухватну реформу ЕУ показало као дугорочно неизвесно. Помиње се и чињеница да би овакав модел умањио могућност међусобних блокада земаља региона на путу ка чланству.
С друге стране, унутар саме Уније постоје различита мишљења. Поједини немачки политичари исказали су спремност да размотре одустајање од права вета као компромис који би убрзао процес. Други, попут комесарке за проширење Марте Кос, упозоравају да уговори ЕУ не познају концепт „чланства другог реда“ и да свако проширење мора да ојача, а не ослаби способност деловања Уније.
У сваком случају, порука из Београда и Тиране гласи да се не чека пасивно исход расправа унутар ЕУ, већ да се нуди формула компромиса. Колико је та формула одраз стратешке одлучности, а колико покушај да се процес одржи у животу у условима замора од проширења, показаће реакције Брисела у наредним месецима.