АКО МИСЛИТЕ ДА НЕПРИЈАТНО МИРИШЕТЕ ИМАТЕ ОВАЈ СИНДРОМ Ово су сви симптоми, изазива озбиљне емоционалне проблеме! Ево како се лечи

Неки људи опсесивно брину о сопственом телесном мирису, чак и када за то нема никаквог реалног разлога. Временом почињу да туђе безазлене поступке или покрете, попут додиривања носа, проветравања просторије или скретања погледа доживљавају као доказ да непријатно миришу. Последице могу бити озбиљне: изостанци са посла, избегавање друштвених окупљања и постепено повлачење у изолацију.

Олфакторни референтни синдром (ОРС) је мало познато психијатријско стање у којем су пацијенти опседнути неоснованим веровањем да емитују непријатан телесни мирис, што им изазива анксиозност, стид и озбиљне емоционалне проблеме.

Особе са ОРС-ом често се упуштају у прекомерне хигијенске праксе како би се решиле замишљеног мириса, али ако уверење да лоше миришу потраје и након ових ритуала, почеће да избегавају људе.

Срећом, нова истраживања доносе наду за лек за овај синдром. Докторанткиња Универзитета у Монтреалу, Морган Мас, објавила је ове јесени научни рад у којем описује два случаја овог стања. Први пацијент био је 63-годишњи мушкарац који се борио са ОРС-ом од своје 20. године, када се обично појављују симптоми овог синдрома. Тврдио је да има лош задах и непријатан осећај у устима. Наставио је да одржава романтичне везе и водио друштвени живот, али је избегавао јавни превоз и велике друштвене догађаје.

Други пацијент, 53-годишњи мушкарац, имао је много тежи случај, постао је потпуно друштвено изолован и неспособан да задржи посао. Такође је патио од халуцинација и суицидалних мисли. Веровао је да из његових уста и ректума долази непријатан мирис фекалија.

Мас је напоменула да је један од изазова лечења ОРС-а то што га је тешко дијагностиковати јер је пацијент уверен да је телесни мирис стваран.

- Људи са ОРС-ом често годинама посећују различите лекаре пре него што их неко упути психијатру - рекла је Мас прошле недеље. Често траже помоћ стоматолога, дерматолога и других специјалиста, у покушају да елиминишу мирис за који верују да постоји.

Она је истакла да су оба пацијента у њеној студији „годинама посећивала разне лекаре и испробавала различите терапије лековима пре него што су добили тачну дијагнозу". Не постоје тачни подаци о томе колико људи има ОРС.

Лечење обично подразумева комбинацију психотерапије и лекова. Когнитивно-бихејвиорална терапија (КБТ) показала се ефикасном у помагању појединцима да преиспитају и промене своја искривљена уверења о телесном мирису. Поред тога, показало се да су одређени антидепресиви корисни у смањењу опсесивних мисли повезаних са ОРС-ом.

- Показано је да КБТ смањује дисфункционалне мисли и анксиозност, док се антидепресиви такође препоручују, често у комбинацији са КБТ - рекла је Мас. Други приступ лечењу ОРС-а јесте фокусирање на заблудни аспект стања, слично лечењу позитивних симптома психозе. Неке појединачне студије указују на ефикасност комбинације антидепресива и антипсихотика, иако су антипсихотици генерално мање ефикасни.