ОД ЊИВЕ ДО ТРПЕЗЕ: Визија овог Банаћанина даје одличне резултате! Томислав Бабић из Лукићева спојио је СВЕ ОВЕ ПОСЛОВЕ
Слушајући инстикт и пратећи пут жеље да се посвети пољопривреди, Томислав Бачић из Лукићева се више од две деценије бави ратарењем.
Потом је отворио фирму за откуп, пре четири године подигао воћњак, а пре неколико месеци ушао и у угоститељске воде. Свестраност овог Банаћанина значи опстанак.
– Покушавам да направим процес од њиве до трпезе – појашњава нам Бачић свој пословни план. – Не видим даљу перспективу у пољопривреди, морамо нешто другачије да радимо. Зато сам покушао са воћарством, али за сада нисмо имали никакав род јер нам га је прошле године обр’о мраз, а сад улазимо у четврту годину.
На хектару и 20 ари Томислав је посадио кајсију, шљиву, трешњу, вишњу и дуњу, а уз сам засад може се пронаћи и покоја наранџа и маслина.
– План је да пробамо да направимо дестилерију, да производимо праву ракију са акцизом, да правимо џемове и слично. Направио сам да све буде лепо, да може нешто и да се види, ја волим да одржавам травњак, то ме одмара. Ископали смо и бунар за воћњак, а уз субвенције од Покрајине направили смо заливне системе за ратарство, па бисмо пробали да се у наредном периоду опробамо и у повртарству – прича нам Бачић.
Томислав ратари на површини од 500 хектара. Гаји пшеницу, уљану репицу, сунцокрет и кукуруз.
– Све што смо до сада направили било је од кукуруза, који смо сејали на 80–90 одсто површине, док су други радили само трећину. Кукуруз имамо на свега сто јутара. Али, раније је било више кише. Ми не можемо да се помиримо да се клима тако брзо променила, пета је година како нам кукуруз није родио, пету годину смо у минусу – вели наш саговорник.
Упркос спремности на жртвовање зарад бављења пољопривредом, на успех утичу разни фактори.
– Комасација је кључ пољопривреде – тврди Томислав Бачић. – То је нешто од чега мора да се крене. Сулудо је да се постављају заливни системи ако земља није укрупњена. Без тога нема напретка. Комасација ће нам смањити трошкове, појефтинити производњу, сви ћемо бити финансијски бољи. То јесте процес који траје неколико година, али није нешто што не може да се изведе.
На све ово Бачићу је још и угоститељство запало. Купио је мотел на Београдском путу, близу Ечке, и назвао га симболично „Капија града“. Кад се умори од њиве, има где да предахне и убира још једне плодове свог газдовања.