КАКО СУ СЛОВАЦИ ЕВАНГЕЛИСТИ ОСНОВАЛИ СТАРУ ПАЗОВУ Од цара тражили само право на свештеника и учитеља

Досељавање словачких евангелиста 1770. године представљало је историјски преседан у оквиру Војне крајине. О тим догађајима за наш лист говори пензионисани професор историје Јарослав Микловиц.

- Стара Пазова основана је 1770. године на територији Војне крајине, бивше екстериторијалне јединице Хабзбуршке монархије, која је била под директном управом монарха. Први досељеници били су Словаци евангелисти који су се преселили из Селенче у Бачкој, одакле су протерани од стране Калочке бискупије 1770. године- објашњава Микловиц.

Населили су се на пустару Пазова, у оквиру Петроварадинског пешадијског граничарског пука. Према тадашњим законима који су важили у Хабзбуршком царству, некатолицима је било забрањено насељавање на територију Војне границе.

- То је био историјски изузетак. Њихов једини услов био је да могу да имају свог свештеника и учитеља. Сувладар Марије Терезије, Јосиф II, удовољио је том захтеву 26. септембра 1769. године - наводи професор.

Одмах по доласку организовали су црквени и школски живот, што је било кључно за очување језика и идентитета. Лутеранска вера, словачки језик и писменост постали су темељ опстанка заједнице у мултиетничком простору Војне крајине.

Као морални, марљиви и писмени људи, Словаци су били пожељни граничари. Војним властима били су потребни верни и одани људи који ће бранити границу према Османском царству.

- У конкретном случају, говорили су словачки, српски, мађарски, а касније и немачки језик. То је била велика предност у војној служби - истиче Микловиц.

Војна управа посебну пажњу поклањала је образовању. Похађање школе било је обавезно, а дисциплина строга.

- Ако деца нису долазила на наставу, родитељи су били физички кажњавани пред кордоном граничара, са по 25 удараца штапом по табанима - наводи професор, указујући на специфичан начин функционисања Војне крајине.

И поред покушаја да се ограничи ширење протестантског становништва, укључујући и протеривање појединих учитеља, словачка заједница у Старој Пазови опстала је и временом се учврстила.

Оно што је 1770. године било изузетак унутар строгог војног система, данас је пример очуваног идентитета у мултиетничком простору Војводине.

Према последњем попису становништва, словачка национална заједница и даље је једна од најбројнијих у Старој Пазови. Словачки језик је у службеној употреби у овој општини, а образовање на матерњем језику одвија се од предшколског узраста и током основне школе, а уз то активна и културна сцена и снажна верска заједница сведоче да одлука донета у време Марије Терезије није била пролазна административна мера, већ почетак трајне заједнице.

Стара Пазова је тако од војне пустаре постала једно од најзначајнијих средишта  словачког народа у Србији, препозната као  центар Словака у Срему.

Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.