ДЕДА РАДЕ ИЗ МАРТИНАЦА СА ЧЕТИРИ РАЗРЕДА ШКОЛЕ МАХЕР ЗА НЕМАЧКИ Говори и преводи, библиотека му крцата, он је жива енциклопедија села
МАРТИНЦИ; У сремском селу Мартинци живи човек чија животна прича показује да за знање никада није касно и да диплома није једино мерило образовања.
Раде Шумарски, који је рођен 1943. године усред Другог светског рата, завршио је само четири разреда основне школе, али је захваљујући огромној упорности и љубави према књизи савладао немачки језик до нивоа на ком га данас чита, говори и преводи.
Овај времешни Сремац, који је већ закорачио у девету деценију живота, у свом дому има праву малу библиотеку немачких књига, речника и старих уџбеника из којих је годинама самостално учио. Немачки језик савладао је без школе и професора, а током живота том језику научио је и више од стотину ђака.
– Имао сам само четири разреда школе. Али мени је то било мало знања. Имао сам интересовање за књиге, за науку и за језике, па сам почео сам да учим. Редом сам узимао уџбенике, од петог и шестог разреда па даље – каже Раде за агенцију РИНА.
Рођен у ратним годинама, детињство је провео у сиромаштву. Као дечак чувао је свиње по сремским стрњикама, често и ноћивао сам на њивама. Школовање је прекинуо јер породица није имала новца за даље образовање, али га то није спречило да настави да учи.
Прекретница у његовом животу догодила се када је схватио колико је важно знање језика.
– Видео сам двоје деце како међусобно причају ромски, а са мном српски. Тада сам помислио како они знају два језика, а ја ни свој не знам како треба. Рекао сам себи да морам да учим – прича Раде.
Од тада су књиге постале његов свакодневни сапутник. Годинама је проучавао немачку граматику, читао књижевност и преводио песме немачких аутора на српски језик, водећи рачуна да задржи риму и смисао оригинала.
У његовој кући данас се налазе десетине књига и свезака са преводима, али и записи о историји села Мартинци. Каже да је прочитао готово све што је могао да пронађе из немачке књижевности.
– Нема књиге коју нисам прочитао, неке и по два пута. Књига је најбољи пријатељ – каже овај времешни Сремац.
Мештани Мартинаца за деда Раду кажу да је жива енциклопедија села и пример како се знање може стећи искључиво снагом воље. Иако је цео живот радио као домаћин и пољопривредник, у позним годинама постао је и песник, преводилац и хроничар свог краја.
И данас, у деветој деценији живота, Раде Шумарски свакодневно чита и преводи са немачког језика, доказујући да право образовање почиње онда када човек одлучи да никада не престане да учи.
РИНА