"Лавићи" из вртића због ове лутке оставили телефоне: "ДОЛАЗИ ИЗ ДАЛЕКА, ТРЕБА МУ ДРУШТВО" Браво за васпитачице из Земуна

Ова лутка, наизглед сасвим обична, натерала је децу да забораве екране, DexRocka, па чак и Brainrot, а да им управо Милорад постане омиљено име и омиљена тема. Научили су га да игра школице, санкали се са њим док је било снега, грлили га да се не осети усамљеним, бринули да ли је гладан, делили са њим приче из вртића, а и оне пред спавање.

Звучи вам као бајка или игра деце из осамдесет и неке? Заправо је врло реално и десило се у вртићу "Мала оаза" у Земуну, где су две васпитачице Ела и Кристина, ослушкујући малишане из своје групе, дошле на идеју која је је убрзо прерасла у невероватан подвиг. Оне су створиле лутку која је савремену технологију бацила у запећак, а на престо вратила оно што смо сви помало заборавили - дружење.

- Почевши од тога да малишани највише од свега воле бајке и приче, деца су стално у вртић доносила књиге, и ту је била и наша прича Зог. Зог је један необичан змај. Он је толико заинтригирао дечицу да су донели и наставак. Када смо их питали "на кога вам змај личи", неко је рекао на крокодила, неко на гуштера, змију, а једно дете се издвојило и рекло "постоји један змај, то је комодо змај" - прича нам васпитачица Кристина Ђурић, описујући како је све почело.

Змај Милорад је чудо

Тада су и многи родитељи сазнали да на земљи постоји један змај који није митско биће, који је стварна животиња, и са децом кренули у ову невероватну авантуру. Васпитачице су прво дале задатак да сва деца са родитељима код куће нацртају комодо змаја и истраже свашта о њему, ко је он, одакле долази, како се храни и живи. Испрва нису слутиле да ће деца, а богами и родитељи, једва дочекати да испричају своју причу о овом змају.

- Имале смо жељу и вољу, што је у животу најважније. Када вам је у раду са децом пуно срце, дођете на идеју да створите пројекат који ће их подстаћи да се кроз игру врате правим вредностима - прича даље васпитачица Ела Новаковић, откривајући нам како је у вртић потом стигао и плишани змај Милорад, а онда и нови задатак за децу и родитеље. Да Милорада угосте у свом дому.

- Само једна лутка и пуно маште били су довољни да се заиграју и деца и родитељи, а и ми васпитачи. Деци смо рекле " замислите, он долази из далека, он не зна да се дружи. Родитељи су га послали баш овде, јер су чули да су овде нека добра, вредна и великодушна деца која ће га угостити и научити шта је другарство" - описује нам Ела.

Деца су толико била усхићена да нису могла да дочекају да дођу на ред и приме Милорада у свој дом. Код куће су причала само о њему, како ће га примити, шта ће му све показати, које га игре научити. Тих дана деца се више нису ни сећала мобилних телефона. За лутку змаја шиле су се хаљине и оделца, цртали цртежи, причале приче.

Код сваког детета Милорад је боравио два дана и за то време упознао родитеље, браћу и сестре, баке и деке. Деца су са родитељима потом у једну свеску писала како су се провела са Милорадом и лепила слике њиховог дружења.

- Идеја је била да кроз овај пројекат повежемо и родитеље, да "помиримо" различитости и направимо јединство у групи, да родитељи такође размењују искуства, а успут проводе и квалитетно време са својом децом - додаје Ела.

Након што је свеска попуњена невероватним причама и доживљајима, пројекат је добио своју "круну". Деца нису желела да ту буде крај. Хтела су да још једном испричају своју причу. И тако су Ела и Кристина осмислиле да са децом направе представу коју ће гледати сви другари из вртића.

- Ми смо препевале све приче родитеља и деце у пар стихова. Деца су то од срца научила, била су невероватно мотивисана, искрено су то желела и све стихове су запамтила врло лако. Тако смо одржали представу и направили прославу пројекта. Сви другари из вртића су били присутни и могли да чују шта је Милорад све научио децу и шта су деца научила њега. То је била двосмерна "улица" давања и примања - причају поносно Ела и Кристина.

Нарочито су, додају, захвалне родитељима на великој подршци и труду.

А када смо дошли у вртић "Мала оаза" да проверимо шта сад Милорад ради, дочекао нас је у црвеном краљевском плашту и круном на глави. Плашт му је сашила бака мале Саре Нанушевски из групе, а круну направила Кики. На питање зашто Милорада више воле од телефона, малена Сара Кнежевић објаснила нам је све у две речи: "због дружења".

Преслатки Тео донео је чак и мапу да нас научи да комодо змај долази из Индонезије, Лазар је описао како га је научио да сади винову лозу, док је Алексеј испричао како се Милорад плашио да скија, али га је он загрлио и научио како да буде храбар.

Сенка је рекла да је Милорада научила шта загрљај значи, Мила је описала како је путовао авионом да стигне чак у Земун, а Јоца и Маша су испричали како су онда сви у вртићу правили авионе од папира. Јана га је учила друштвеним играма, Искра и Круна су га мазиле и размазиле, Срна му је читала приче пред спавање, а Андреа га је упознала са принцезама Елзом и Аном. Никша му је спремао чај и колачиће јер без тога, каже, нема праве прославе.

И док су васпитачице опомињале децу да не упадају једни другима у реч и да не прекидају новинарку док поставља питања, заправо смо присуствовали најлепшем могућем призору. Ова деца су се, вођена својим васпитачицама, надвикивала да нам причају о љубави, другарству, пажњи, емпатији. Њихова усхићеност показала је још једном да посвећеност и дела која чинимо срцем стварно могу створити чуда. Некад су та чуда мала. Помоћи ће нам да се сетимо шта је оно што стварно вреди и чему се требамо предати када своје телефоне оставимо по страни.

Једно од тих малих чуда је змај Милорад и оно што су Ела и Кристина урадиле срцем, не слутећи да стварају успомену за цео живот и путоказ за све нас којима су чуда потребна.

Најтежи изазов
Говорећи о правим вредностима, као и честом разапетошћу родитеља између модерног и традиционалног васпитавања деце, питали смо васпитачицу Елу Новаковић и који је најтежи изазов данас.

- Најтежи изазов је одржати дисциплину. Не кроз викање, претње и ударање, него кроз јасно постављање граница. Граница значи доследност - ако ово што сам ти рекао не урадиш, трпећеш последице. На пример, ако прекршиш договор, нећеш моћи данас да будеш дуже у паркићу или да гледаш цртани пред спавање - објашњава Ела.

Како истиче, дете не може ни да доноси одлуке уместо родитеља.

- Дете може да одлучи да ли ће обући црвену или розе сукњицу, али не може да одлучи када ће ићи на спавање, шта ће да једе, може да одлучи да ли ће банану или јабуку, а не може да одлучује између торте и ручка. Децу морамо дисциплиновати да би израсли у праве људе који ће имати поштовања за друге и самопоштовање, знати када да кажу "не" и здраво поставе границе. То је вештина која се учи и која се развија, и прво морамо да је усвојимо ми одрасли да бисмо могли да научимо и децу.

Доста велики проблем данашњице, додаје Ела, је и што свако свашта прича, и што у мору информација родитељи не знају на коју страну да се окрену.

- Сваки родитељ најбоље познаје своје дете, али не треба избећи ни сарадника, васпитача, сутра учитеља, наставника, психолога... Поједини родитељи желе да сарађују, а поједини беже, виде нас као да смо на "другој страни". Ми у нашем вртићу увек причамо да смо на истој страни, ми смо тим. Не постоји неваљало дете, већ само дете које је из неког разлога узнемирено, анксиозно. Али хајде да будемо савезници и да заједно лечимо узрок, а не последицу.  Овај период сада је инвестиција у будућност, сваки моменат који проведете са дететом је улагање у његову будућност. И кад сте најуморнији, нађите време да се посветите детету. Није битно колико, битно је да то време буде квалитетно, да их слушате, да не држите мобилни док вам дете прича шта је радило у вртићу или док прича како је научило да се преврне на гуми - поручује Ела.

Telegraf.rs