ЕВРОПА “ВОЗИ“ ПО РАЗЛИЧИТИМ ЦЕНАМА: За ПУН РЕЗЕРВОАР најмање морају да раде Аустријанци ЗАВРШАВАЈУ „ПОСАО“ ПРЕ РУЧКА, док Хрвати „пребаце“ 8 сати

Иако несташице горива у Европској унији званично нема, погранична подручја сведоче необичним призорима: пумпе у јефтинијим државама остају испражњене под налетом возача из суседних земаља који беже од високих цена.

Хрватска се тренутно налази у доњој трећини лествице по скупоћи горива, али четири државе чланице и даље нуде повољнију вожњу. 
 

Апсолутни рекордер је Малта са ценом од 1,21 евро, што је резултат владине интервенције и замрзавања цена упркос тржишним притисцима. 
 

Поред Малте, дизел је јефтинији још само на Кипру, у Словенији и Словачкој, док преосталих 20 држава чланица бележи знатно више цене на пумпама. На супротном крају налази се Немачка са ценом од 2,13 евра, а прате је Италија, Данска и Холандија.
 

Права слика животног стандарда, међутим, не лежи у самој цени литра горива, већ у њеном односу према просечној плати. Док просечан Хрват са својим примањима може да купи око 950 литара дизела, њихов сусед Словенац је у предности на оба фронта — ужива нижу цену горива и вишу плату, што му омогућава куповину чак 1.218 литара. Занимљиво је да висока цена горива у Немачкој "поједе" добар део стандарда, јер Немац, упркос плати која је за 1.000 евра виша од словеначке, може себи да приушти тек један резервоар горива више од Словенца. Ову оштру статистичку слику европског џепа прецизно је оголила анализа Дине Голеша у Дневнику Нове ТВ.

Аустрија се у овом поређењу намеће као апсолутни победник средње Европе. Иако их литар дизела кошта 1,82 евра, висока примања омогућавају Аустријанцима куповину чак 1.668 литара месечно. Тај однос куповне моћи и цене горива у целој Унији надмашују једино Холандија и Луксембург. С друге стране, Италијани се, упркос солидним платама, боре са ценом од 2,9 евра по литру, што значајно оптерећује њихов буџет и ставља их у неповољан положај у односу на алпске суседе.

Можда најпластичнији приказ разлика у стандарду даје рачуница радног времена потребног за пуњење једног резервоара од 50 литара. Да би наточио аутомобил "до врха“, просечан Хрват мора да ради читав радни дан - тачније 8 сати и 23 минута. Италијану је за исто потребно сат времена мање, док Словенац тај трошак покрива за само шест и по сати рада. Аустријанац је у најповољнијој позицији - он може да заврши пре ручка и да напуни резервоар за свега 4 сата и 48 минута, док је Мађарима за тај луксуз потребно чак 58 минута рада више него Хрватима.
 

Када се у рачуницу укључи потрошња од шест литара на 100 километара, долази се до података који су готово шокантни. Са једном месечном платом Италијан може да пређе 12 одсто више километара од Хрвата, Словенац 28 одсто, а Немац 34 одсто. Аустријски стандард поново доминира јер њихова плата покрива чак 75 одсто већу километражу од хрватске. Ови проценти јасно показују дубину разлика у мобилности грађана унутар наизглед јединственог европског тржишта, где пут није исти за све.
 

На крају, просечан Хрват са својом платом може годишње да пређе 15.913 километара, што се готово поклапа са просечном годишњом километражом аутомобила у тој земљи. Ова сурова рачуница открива болну истину - према тренутним ценама и примањима, грађани заправо раде читав један месец годишње само како би покрили трошкове вожње и остали у покрету. Док Европа вози различитим брзинама, хрватски возачи плаћају високу цену својих путовања, преноси Блиц.