НБС ЗАДРЖАЛА СТОПУ КОНТРАЦИКЛИЧНОГ ЗАШТИТНОГ СЛОЈА КАПИТАЛА НА НИВОУ ОД 0,5%; Банке морају да је поштују А ЕВО КАКО СЛУЖИ КАО ЗАШТИТА ПРОТИВ КРИЗЕ
Извршни одбор Народне банке Србије (НБС) одлучио је да стопу контрацикличног заштитног слоја капитала за Србију задржи на нивоу од 0,5 одсто, саопштила је централна банка. Контрациклични заштитни слој капитала је правило по коме централна банка тражи од банака да у добрим временима држе мало више сопственог новца са стране. Тај новац служи као јастук ако дође до кризе, пада економије или наглог раста ненаплативих кредита.
Како се наводи, банкарски сектор у Србији је високо капитализован, ликвидан и профитабилан, а уведеном обавезом одржавања контрацикличног заштитног слоја капитала НБС делује проактивно у циљу јачања финансијске стабилности, посебно у условима изражене глобалне неизвесности.
НБС наводи и да је на основу података из децембра 2025. учешће укупних кредита у БДП износило је 78,9 одсто, док је оцењена вредност одступања овог учешћа од свог дугорочног тренда износила 4,7 процентних поена.
Када НБС каже да стопа остаје 0,5 одсто, то значи да банке у Србији морају да издвоје додатних пола процента капитала у односу на ризичну активу, пре свега кредите које дају. Тај новац не сме да се дели као добит нити да се користи за нове ризичне пласмане – он стоји као безбедносна резерва.
Шта то значи за Србију као економију?
НБС овим поручује да процењује да се кредитна активност прилично брзо шири и да је добро да банке имају додатни заштитни слој. Истовремено, то је сигнал да је банкарски систем стабилан и довољно снажан да издвоји додатни капитал. Према подацима НБС, кредити у Србији сада износе око 78,9 одсто БДП-а, што показује да се кредитирање привреде и становништва прилично развило.
Шта то значи за просечног грађанина?
За већину људи се практично ништа не мења преко ноћи. Камате на кредите се не мењају директно због ове одлуке, нити ће банке одмах пооштрити услове за позајмице. Међутим, ова мера индиректно значи да банке морају да буду мало опрезније у давању кредита и да имају већи финансијски „јастук“ ако дође до економских проблема.
За грађане је најважније то што овакве мере смањују ризик од банкарских криза. Ако дође до рецесије, пада цене некретнина или раста ненаплативих кредита, банке имају резерву из које могу да покрију губитке и наставе да кредитирају привреду и становништво.
Другим речима, одлука НБС не доноси директну промену за грађане, али је део механизма који треба да осигура да банкарски систем остане стабилан и у лошим временима.