„ДНЕВНИК” На путовању кроз дивљину између древних шума и дунавских таласа „АДЕ И ОДСЕЦИ КОД СТАРОГ СЛАНКАМЕНА” (ФОТО, ВИДЕО)
Вишевековна интеркција природе и традиционалног начина живота локалног становништва у североисточном делу Срема на територији општине Инђија, изнедрила је подручје препознатљивог изгледа са значајним природним, биолошко - еколошким, естетским и културно - историјским вредностима.
Тамошњи житељи и околни викендаши, не тако давно, увидели су да и том пределу прети опасност од турбулентног антропогеног утицаја, стога су се окупили у жељи да заштите локалитет не би ли одржали тај баланс између човека и природе, и то путем традиционалних начина управљања.
Тако је, захваљујући њиховом труду и вољи, 2021. године проглашен Предео изузетних одлика „Аде и одсеци код Старог Сланкамена”, који обухвата катарстарске општине Стари и Нови Сланкамен. Наравно да смо се отиснули у авантуру коју нуди „дивља” страна Сланкамена, како бисмо у оквиру нашег серијала о заштићеним природним добрима које баштинимо у Војводини, представили и овај природни амбијент.
Предео је проглашен 2021. и обухвата катастарске општине Стари и Нови Сланкамен, а управљач овим подручјем је Удружење „Еколеспарк”
Сам улазак у Стари Сланкамен већ је сам по себи фасцинантан. Високи сурдуци пратили су нас с врха спуста ка центру села, а оштре кривине под углом од, чини нам се, 180 степени, одају утисак као да се са хоризонта спуштате директно на обалу мора. Дочекује нас Обрен Дрљевић, председник Удружења „Еколеспарк”– они су, иначе, управитељи овим заштићеним подручјем – који за „Дневник” каже да овај предео спада у подручје прве категорије, те да представља заштићено подручје изузетног значаја.
– Релативно смо младо заштићено подручје, тако да нас велики посао тек чека. За ових неколико година успели смо да покренемо ствари с мртве тачке, а велики напредак је долазак запослених у ЈВП „Воде Војводине”, који нам помажу да одржавамо ред на води и спречимо рибокрађу. Ми смо као управљачи од државе такође добили чамац и мотор, тако да смо сада и у том смислу напредовали – каже Дрљевић.
И магарци помажу у чувању станишта
„Једну ливаду напао је инвазивни багремац, те смо кренули у акцију и почели са његовим уклањањем. На тај начин успевамо да је одржавамо”, рекао нам је Обрен Дрљевић. „На једном од острва имамо проблем са гледичијом, инвазивном бодљикавом врстом. Ту нам око 200 говеда одржава станиште, уз неколико јединки магараца, а да нисмо у претходних пар година почели са овом мером заштите, данас острвом не би било могуће проћи” .
Његов колега, чувар природе, Милан Бркић, каже да привредног риболова нема, док викендаше истолеришу јер пецају из љубави, а не ради профита.
– Забележено је на овом подручју 38 врста риба, међу којима се издвајају чиков и вијуница, строго заштићене врсте, а углавном остатак чине типичне дунавске рибе. Сталне и повремене баре са богатом субмерзном вегетацијом, малати врбе на подручју Велике аде, Урошев спруд, део корита Дунава између спруда и десне обале, као и пешчани спрудови, веома су значајна локална мрестилишта за многе рибље врсте које насељавају ову деоницу тока Дунава – прича Бркић, док пали мотор на чамцу да нас отисне у водена пространства која крију тајне, ушушкане међ’ дивљим растињем.
Као део туристичке понуде формиране су шетне стазе а у плану је и уређење пешчане обале
Једна од основних природних и створених вредности овог предела је палеофлористички локалитет „Јанда”, најинструктивнији геолошки профил језерско - речних седимената, који су се таложили безмало пре око 20 па и свих 30 милиона година.
– Сачувана су окамењена стабла пречника и до 40 центиметара, као доказ постојања тропско-суптропске вегетације. У заједници доминира једна врста платана, а пронађене су и палме и чемпреси. Можемо се похвалити очуваним богатством фосили- зованих биљака, које је омогућило да се направи категоризација три различита морфотипа листа фосилног платана, што до сада није било могуће урадити ни на једном другом локалитету у Европи. Изузетан је профил са седиментима „Поћента”, на десној обали, који се налази непосредно уз локални пут, садржи записе о простирању и еволуцији некадашњег Панонског мора, а многобројна фосилна фауна указује на то да су у то време на овим просторима обитавале шкољке, пужеви, уз микрофауну и слично – вели Обрен Дрљевић.
На овом подручју идентификовано је 19 приоритетних типова станишта за заштиту, а међу њима, највредније су Панонске лесне степе. Богата и разноврсна фауна птица броји 162 врсте, а међу гнездарицама се по значају издвајају жалар слепић и сиви вољић, док се међу врстама које се на овом подручју хране убрајају чапље, црна рода и орао белорепан. Милан каже да је приметио и еју. Шареноликост врста омогућила је да се на овом делу нађе и осматрачница за све љубитеље птица.
Од биљних врста ваља споменути разноротку, која воли влажне ливаде, па када лети удари суша, њено преживљавање је упитно, но још је има. Појави се и тестерица, али и црни глог, специфичан по потражњи изузетно чисте средине.
Док смо се возили кроз водено пространство Сланкамена, Милан нам указује на јединствену појаву, извор на обали Дунава, који се налази у нивоу његовог редовног водотока. Нажалост, Дунав је био на мало вишем водостају, стога нисмо имали прилике да уживамо у овом угођају, но то нас није спречило да одморимо ум и душу, уз вегетацију са обале која је у ритму ветра одобравала наше путешествије, у различитим врстама летача који су помно пратили сваки наш покрет, али уз смену острва и отвореног воденог пространства који успоставља мир.
– Даброви су изузетно запослени, те су на дрвећу видљиви трагови њихових активности. Направили су и гнездо висине око три метра, погледајте како фасцинантан призор – каже Милан, показујући нам руком у том правцу.
Као део туристичке понуде формиране су шетне стазе, а управљачи кажу да су увек расположени да чамцем провозају све оне који имају жељу за том врстом забаве. У плану им је да направе и пешчану обалу за још вечи ужитак у овом заштићеном природном добру, те се надају да ће догодине и то моћи да понуде.
Ивана Бакмаз
Фото: С. Шушњевић, К. Шибул