ГРАЂЕВИНСКИ БУМ! СРБИЈА У НАРЕДНЕ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ ДОБИЈА ЈОШ 360 КИЛОМЕТАРА НОВИХ ПРУГА: "Дневник" истражује шта све предвиђа НАЦИОНАЛНА СТРАТЕГИЈА
Србија ће, према националној стратегији „Србија 2030“ коју је представио председник Александар Вучић, до 2035. године имати више од 1.200 километара реконструисаних и изграђених пруга.
Од тога неке деонице су већ у раду, док су за друге у току припреме. У том деветогодишњем периоду планира се 360 километара нових пруга.
Од 2012. изграђено је 217 километара пруга и 844 километра реконструисано, а на 203 километра радови су у току
Говорећи о пројектима који су у изградњи, односно у плану од ове до 2030. године, председник је поменуо пругу Земун Поље – Аеродром „Никола Тесла“ – Национални стадион, дугу 18,3 километара, деоницу Ниш – Брестовац од 23,4 километра, те обилазну пругу око Ниша, дугу 22,5 километара, веома важну због несрећа које су се догађале на прузи у том граду, али и због индустрије. Пруга Собовица – Лужница – крак Баточина, дужине 16,2 километра, Ниш – Димитровград од 86 километра, као и деонице Сталаћ – Ђунис од 23 км и Параћин – Трупале од 79,7 километара на прузи Београд – Ниш предвиђене су за градњу, а модернизција очекује музејско-туристичку железницу узаног колосека „Шарганска осмица” од 20 километара.
Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић каже да је брза пруга од Београда до Ниша, дуга 230 километара, подељена у три деонице, како би у фазама, у зависности од решавања планско-техничке документације и имовинско-правних проблема, могло да се ради на њима. По њеним речима, радови на делу Сталаћ–Ђунис извесни су већ ове године, а у децембру прошле године потписан је уговор са турском компанијом „Гулемарк“, изабран стручни надзор и чека се издавање грађевинске дозволе.
Највећи изазов на тој траси је у Јагодини због захтева дела грађана за њено измештање, али се решење тражи у сарадњи са стручњацима и представницима Европске комисије, које ће бити на обострано задовољство. Комплетна техничка документација је урађена, а до краја године биће завршен и просторни план подручја посебне намене за прву деоницу. У изради је и техничка документација, па је за очекивати да 2027. године деоница у Јагодини дође на ред за реализацију.
Санација три станице готова до децембра
Санација три станичне зграде на брзој прузи од Новог Сада до Суботице, биће, по речима министарке Александре Софронијевић, готова до децембра, при чему на новосадској страници то важи само за крајња, А и Д крила, пошто се само она раде, јер на преостала два - Б и Ц, док траје судски и истражни поступак није био могућ приступ. Објаснила је да је својевремено грађевинска дозвола за пругу од Новог Сада до Суботице, издата укључујући и станичне зграде према тадашњим прописима. После несреће на станици у Новом Саду, републичка грађевинска инспекција обавила је проверу свих станица и наложила санацију станица Нови Сад, Бачка Топола и Суботица по новим стандардима.
–Подигнута је лествица, а ти услови нису важили у време издавања грађевинске дозволе. То је допринело да морамо ићи на санацију ових станичних зграда – каже министарка.
До 2030. године укупно 162,65 километра пруга треба да буде реконструисано. У плану за обнову су деонице Римски Шанчеви – Сајлово – Футог (8 км), Крагујевац – Краљево (18 км), Књажевац – Ниш (32 км) Мајданпек – Вражогрнац (4 км), Брасина – Доња Борина – Зворник Град (5,6 км), Распутница 3 – Рготина (27,05 км), Дољевац – Житорађа (10 км), Соколовица – Неготин (18 км) и Шарганска осмица (40 км).
Пројекти у плану од 2026. до 2035. године су деоница Велика Плана – Параћин 61,75 километара и Ресник – Велика Плана (85,5 км) на прузи Београд – Ниш, која је жила куцавица и надовезује се на пругу Суботица – Нови Сад – Београд. Реконструкцију и модернизацију чекају пруге Панчево – Зрењанин – Суботица (200 км), Врбас – Сомбор (53 км) и Ваљево – Врбница – државна граница са Црном Гором (209,8 км). На списку за модернизацију је и пруга Рума – Шабац – Лозница (110 км), као и деоница Зајечар – Прахово Пристаниште од 74 километра, те 65 километара колосека на траси Римски шанчеви – Орловат.
Безмало 80 километара пруга треба од 2026. године до 2035. године у оквиру четири пројекта да буде саграђено. Реч је о изградњи пруге Национални стадион – Обреновац, дугој 18 километара, деонице од 29,9 километра Бели поток – Винча – Панчево (Дунав), Суботица – Баја од 13 километара и Неготин – државна граница до Видина у Бугарској од 10 километара.
Шеснаест полазака између Београда и Будимпеште
Министарка Александра Софронијевић подсетила је да се очекује да путнички саобраћај од Београда до Будимпеште буде успостављен до краја марта, и да би цена карте у једном смеру требало да кошта 25 евра. Указала је да је српска страна завршила све што је било предвиђено за успостављање путничког саобраћаја на брзој прузи од Београда до Будимпеште и да се сада очекује завршетак техничких детаља на мађарској страни.
– Наша пруга од Београда до Суботице је у оперативној употреби од октобра прошле године. Успостављен је и теретни саобраћај и сада очекујемо да мађарска страна заврши још неке техничке детаље. За ову пругу је предвиђено осам парова возова, са 16 полазака између Београда и Будимпеште. Две линије биће директне, без заустављања, осим техничког стајања у Келебији. То техничко заустављање трајаће 21 минут. За возове који ће директно саобраћати између Београда и Будимпеште, предвиђено је да се и гранична и царинска контрола обаве у станици Београд Центар, а да мађарска страна то уради у Kелебији – каже Софронијевићева.
Путовање би требало да траје око три сата.
То је само део од 929,95 километара пруга које су планиране до 2035. године. Томе ваља додати 289,10 километара пруга чија је изградња предвиђена до 2030. године, што значи да би укупно требало да буде реконструисано или изграђено 1.219,05 километара пруга за девет година.
Као каже министзарка Софронијевић, од завршетка Барске пруге 1975. до 2012. практично није било новоградње у том сектору. Од 2012. изграђено је 217 километара пруга и 844 километра реконструисано, а на 203 километра радови су у току.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.