(ФОТО, ВИДЕО) ЗАКЉУЧАНА ЛЕПОТА, НЕЧУЈНИ СВЕДОК ВРЕМЕНА Томанова вила у Врбасу чува тајне и чека боље издање
Лишће је прекрило предивну стазу која води ка улазу, а оборено дрво, са леве стране врата, као да прво дочека сваког ко покуша да приђе.
Нема гласова, нема корака, нема посетилаца. Само тишина и једна вила која делује као да је поново заборављена – иако је некада била симбол богатства, укуса и амбиције.
Томанова вила у Врбасу један је од оних објеката који сведоче о богатој историји Врбаса. Подигнута почетком 20. века, у доба снажног економског и урбаног развоја под утицајем Аустроугарске, ова вила припада сецесији, тачније њеној мађарској варијанти. Закривљене линије, декоративни елементи и керамички детаљи, међу којима се издвајају мотиви лала,изашли из чувене фабрике керамике Жолнаи, чије потомкиње сада живе у Панчеву, сведоче о укусу и статусу породице која ју је подигла.
Више од куће, статусни симбол
Иза ове грађевине стоји породица Томан, јеврејски велепоседници који су се бавили пољопривредом и трговином житарицама. У време када је Врбас био важна тачка у аграрној производњи, овакве породице нису само стицале богатство – оне су га и показивале.
Вила је била више од куће: била је изјава, доказ да се припада друштвеном слоју који прати европске токове. И није била усамљена: много је дивних кућа и вила у Врбасу, али је већина напуштена и запуштена, а неке су доживеле и тужну судбину да буду претворене у прах. На Јевреје у овом граду подсећа гробље, запуштено после покушаја да се обнови пре десетак и више година. На те напоре подсећа QR код на улазу у део гробља, а на пропаст оборени споменици, зарасли у шибље.
Пројекат је израдио архитектонски биро из Будимпеште, што објашњава стилску блискост са средњоевропским градовима тог доба. Ипак, као и код многих приватних грађевина из тог периода, име извођача радова није сачувано, као ни прецизни подаци о самом наручиоцу, иако се зна да је породица Томан била власник све до Другог светског рата.
Познат је само Никола Томан, који је највероватније и саградио вилу, а рат су дочакале његова удовица и две ћерке, чија се судбина не зна. Познато је само да је једна чланица ове породице наследила кућу са четири пословна простора у Београду, у Милешевској улици, која је постала део програма реституције наше државе.
Затворена и тиха, привлачи погледе пролазника
Судбина виле после рата прати судбину многих сличних објеката. Престаје да буде приватни дом и улази у јавну употребу – у њој се смењују различите институције, од катастра до здравствене станице.
Просторије које су некада служиле породичном животу постају ординације и канцеларије, а уместо приватности, добија функцију.
Данас је објекат у власништву компаније DDOR Нови Сад. Реновирана је почетком 21. века, и има статус споменика културе од великог значаја, што значи да је под заштитом државе. Ипак то што је напуштена оставља на њој трага: ишарана је графитима, и вапи за обновом. Ни Врбашанка која је пролазила Улицом маршала Тита у којој се вила налази, није знала да је овај архитектонски бисер закључан и исељен.
На сајту Министарства културе стоји да је вили потребна реконструкција, али се не зна да ли је због припрема за радове овај простор исељен.
Ипак, и оваква, затворена и тиха, привлачи погледе пролазника, сведочећи о времену које је нестало. О породици које више нема, о граду који се мењао, и о архитектури која је преживела.
Пројекат “Дворци и велелепна здања Војводине – раскошни чувари историје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.