КОД НЕКИХ ЉУДИ МОЗАК НЕ ПРОПАДА СТАРЕЊЕМ Због лошег функционисања протеина ДОЛАЗИ ДО ГУБИТКА МЕМОРИЈЕ
Стање мозга се са процесом старења погоршава код многих људи, пошто због лошег функционисања протеина долази до губитка меморије и когнитивних својстава, док код других људи мозак остаје савршено очуван, а најновија студија је понудила потенцијално објашњење за то, преноео је “Њујорк тајмс”.
У истраживању се наводи да особе које имају 80 и више година, а памћење им је као код 30 година млађих људи, имају око двоструко више нових неурона и нормално памћење, као и 2,5 пута више неурона од особа које болују од Алцхајмерове болести. Студија је била фокусирана на део мозга познат као хипокампус, који је важан за учење и меморију, и где се, како се верује, примарно стварају нови неурони. Ванредна професорка психијатрије и бихевиоралних наука на Медицинском факултету Фајнберг Универзитета Нортвестерн, Тамар Гефен, рекла је да истраживање сугерише да су матичне ћелије активне и да се деле у мозгу, и да те нове младе ћелије сазревају у одрасле неуроне код старих особа које имају очувану меморију. Он је додао да се процес очувања мозга не дешава само зато што има више ових младих ћелија, већ зато што постоји врста генетског програмирања која омогућава њихово очување.
Брајан Стрејнџ, професор клиничке неуронауке на Политехничком универзитету у Мадриду, рекао је да би неурогенеза могла да помогне у објашњавању других јединствених аспеката мозга знатно старијих особа, укључујући и то да је хипокампус често много веcћи него код типичних старијих одраслих особа.
Истраживање је такође открило нешто занимљиво и код људи у групи оболелих од Алцхајмерове болести. Једно тумачење новог открића је да је код Алцхајмерове болести неурогенеза поремећена и матичне ћелије се искључују и нису у могућности да пређу у следећу фазу развоја, тако да је фонд матичних ћелија очуван.
Циљ научника је да мапирају како се хипокампус мења са старењем и како се мења другачије код људи који старе различито
- Ако имате нормалну неурогенезу, постепено губите матичне ћелије - рекао је професор неуролошких наука на Медицинском факултету Перелман Универзитета у Пенсилванији, Хонгђун Сонг, који истражује неурогенезу.
Он је додао да, ако је то тачно, то је заиста отворило нови правац за ову област да се Алцхајмерова болест потенцијално лечи реактивирањем успаваних матичних ћелија. Како наводи лист, нису, међутим, сви уверени у нова открића. Ванредни професор неуронауке на Универзитету у Питсбургу, Шон Сорелс, који је такође истраживао неурогенезу, рекао је да је “циљ научника да мапирају како се хипокампус мења са старењем и како се мења другачије код људи који старе различито, фантастично занимљив и важан”.
Сорелс, међутим, страхује да и ова студија пати од неких методолошких пропуста и претпоставки као и друга истраживања о неурогенези. Он је додао да би волео да види да се открића студије валидирају и коришћењем других техника. Експерти се слажу да код деце и беба могу да се стварају нови неурони у мозгу, као и код неких врста одраслих животиња, али многи сматрају да још увек није јасно да ли исту способност имају и одрасли људи. Најновија студија вероватно неће донети решење ове дебате, али даје научницима нове трагове које могу да следе, навео је “Њујорк тајмс".
