РУКЕ КОЈЕ ЧУВАЈУ РУСИНСКО НАСЛЕЂЕ У ШИДУ Удружење жена „Марја” чува традицију која повезује генерације
У Дому русинске заједнице у Шиду, међу везеним пешкирима, мирисом старинских колача и дечјим гласовима који увежбавају празничне песме, живи упорност, заједништво и љубав према коренима.
Ту причу већ годинама исписује Удружење жена „Марја”, на чијем челу је Јасминка Димитријевић, жена која је традицију претворила у свакодневицу.
Иако су бројчано мало Удружење са петнаестак чланица, оно има велику улогу у културном животу Шида. Њихов рад тесно је повезан са Културно - просветним друштвом „Ђура Киш”, а кроз песму, ручне радове и гастрономију, ове жене чувају русинске обичаје, али их истовремено отварају и према свим другим културама које у овом сремском крају живе.
– Окупиле смо се да се наша традиција не заборави, али и да је пренесемо на децу. Ако она осете тај дух од малих ногу, он остаје са њима за цео живот – каже Димитријевић.
Током године, чланице „Марје” ретко мирују. Учествују на етно - манифестацијама, постављају штандове, излажу ручне радове и припремају традиционална јела. Посебно су активне у време великих празника попут Божића и Ускрса, када Дом добија потпуно ново рухо.
– За Бадње вече доносимо сламу, украшавамо простор у духу старих обичаја и позивамо децу да заједно учествујемо у обредима. Тада мали гости први пут осете топлину традиције која се преноси с колена на колено. У исто време, дечја певачка група обилази куће и пева божићне песме, баш као некада – са сетом прича наша саговорница.
Ускрс је, кажу, посебна прича. Радионице украшавања јаја окупљају децу свих узраста, али се овде не користе модерне налепнице ни индустријске боје.
– Учимо их да фарбају јаја воском, као што су то радиле наше баке. То није само техника, то је део идентитета, јер традиција није нешто што се само памти, већ је поента живети је – објашњава Јасминка.
А посебно место у ускршњим обичајима заузима ускршња корпа са паском — симбол заједништва, вере и породичног окупљања.
– У ту корпицу полажу се фарбана ускршња јаја и паска, свечани хлеб који има посебно значење и начин припреме. Наиме, од куваних јаја прави се сирец, налик сиру, који се цеди и даје сурутку, а управо од те сурутке меси се паска. Уз њу се у корпу додају и шунка, кобасице и друга празнична јела. Тако припремљена, корпа се носи у цркву на освећење, а након тога породице се враћају кући и управо из те корпе започињу ускршњи ручак. То је обичај који чувамо и преносимо, јер у себи носи дух традиције и породичне блискости – истакла је она.
Од старих рецепата до финансија
Сваког уторка, у просторијама удружења, одржавају се радионице и дружења. Ту се везе, плете, осликавају торбе, праве корпице и чувају стари занати од заборава. Посебну пажњу посвећују колачима, који се праве по рецептима бака, а на манифестацијама представљају јела попут череги, горхељи, капушњики, иначе старо русинско јело које се традиционално, и најчешће припрема за Бадње вече. Немају велике финансијске могућности, те ове жене проналазе начин да опстану тако што праве ликере, рукотворине и украсне предмете које излажу и продају.
Оно што „Марју” чини посебном јесте и њена отвореност. Настала као удружење које негује русинску традицију, у њеним редовима су и Српкиње, Словакиње и Хрватице, па чак и мушкарци.
– Код нас се поштује туђе, а воли своје. То је наша снага – истиче председница.