ЗАШТО СРЦЕ "ДИВЉА" ЧАК И КАДА МИРУЈЕТЕ Докторка открива све скривене узроке ЕВО КАДА МОРАТЕ ДА СЕ ЈАВИТЕ ЛЕКАРУ

 Узроци убрзаног рада срца могу да буду безопасни, попут стреса, кофеина, физичког напора, или могу да укажу на здравствене проблеме попут анемије, болести штитне жлезде или срчаних обољења.

Када осетите да вам срце „прескаче”,„трепери” или удара брже него обично, то стање често изазива нелагоду. У медицини се убрзан рад срца назива тахикардија, а под тим се подразумева пулс који у стању мировања прелази 100 откуцаја у минути. Наше срце је савршена пумпа која реагује на потребе тела. Када нам треба више кисеоника или енергије - срце убрзава рад. Међутим, некада се тај ритам убрза без очигледног физичког напора, што може да буде узроковано спољашњим факторима, унутрашњим дисбалансом или самим обољењем срца - прича др Светлана Миланов, специјалиста интерне медицине.

Често узрок убрзаног рада срца уопште није у самом срцу. Тело једноставно реагује на друге процесе, који се сматрају физиолошким и некардиолошким узроцима убрзаног рада срца.

Када тело реагује на емоције и стрес, адреналин, који се лучи током страха, панике или љутње директно убрзава пулс. Срце реагује и на повишену телесну температуру а сваки степен температуре преко нормале значајно повећава број откуцаја. Анемија или мањак гвожђа значи мање кисеоника у крви, па срце мора брже да пумпа како би надокнадило тај недостатак. Штитна жлезда, односно хипертиреоза (појачан рад штитне жлезде) један је од најчешћих узрока хроничне тахикардије. Дехидратација и пад притиска - стање када нема довољно течности, волумен крви опада - срце то покушава да компензује бржим радом - објашњава др Миланов.

Међутим, када постоји проблем унутар самог кардиоваскуларног система, др Миланов издваја најчешће узроке убрзаноа рада срца.

Поремећаји електричног (спроводног) система срца-фокус, који шаље импулсе, може да буде „преосетљив“. Узрок може да буде и оштећење срчаног мишића након инфаркта или услед кардиомиопатије. Тахикардија настаје и због болести срчаних залистака јер срце улаже већи напор да прогура крв кроз оштећење вентиле. Хипертензија или висок притисак изазива дуготрајан притисак на зидове артерија и тако замара срчани мишић. Такође, убрзан рад срца може да се јави и због поремећаја електролита, попут калијума и магнезијума - наглашава саговорница.

Др Миланов истиче да и оно што уносимо у организам има директан утицај на наш ритам.

Кофеин је најпознатији природни стимуланс који блокира аденозин, супстанцу у мозгу која нас опушта. Кофеин подстиче ослобађање адреналина, што директно повећава снагу и брзину срчаних контракција. Неки људи су „брзи метаболизери” кофеина и не осећају промене, док код других чак и једна шоља кафе може да изазове екстрасистоле - осећај да је срце “прескочило” или “ударило у грло”. Кофеин се, осим у кафи, кола напицима, енергетским напицима... налази и у црном и зеленом чају, црној чоколади, па чак и неким лековима против болова - наводи др Миланов и додаје да и храна може да буде окидач за лупање срца или стабилизатор ритма.

Убрзан рад срца може да буде последица тешких оброка. Велика количина хране захтева да срце пумпа више крви у дигестивни тракт што може да доведе до убрзања пулса након јела. Шећер и рафинисани оброци су још један окидач. Нагли скок шећера у крви узрокује лучење инсулина, али и стресних хормона који могу да убрзају рад срца. Превише натријума/соли задржава воду у телу, повећава крвни притисак и оптерећује срчани мишић. Адитиви као што је мононатријум-глутамат, који се налази у брзој храни, код осетљивих особа може изазвати “синдром кинеског ресторана” који укључује лупање срца - наглашава др Светлана Миланов и подсећа да на убрзан рад срца утичу и лекови.

Одређени лекови за астму (бронходилататори), лекови за прехладу, који садрже псеудоефедрин, па чак и неке капи за нос, могу да убрзају пулс. Никотин је снажан стимуланс који тренутно подиже пулс и крвни притисак, док алкохол може да изазове такозвано „празнично срце” - аритмије након веће количине алкохола. Психоактивне супстанце - дроге попут кокаина, амфетамина и екстазија су екстремни стимуланси који могу да доведу до опасно високог пулса, па чак и до срчаног застоја. Такође, и употреба анаболичких андрогених стероида (ААС) оставља озбиљне последице на кардиоваскуларни систем, а промене су често прогресивне и у почетку асимптоматске. Стероиди доводе до структурних промена срца -задебљања/фиброзе (стварање ожиљног ткива). Структурне промене - фиброза и директан токсични утицај на електрични систем срца могу довести до опасних порећећаја ритма. Долази до промена у спровођењу импулса, што може да резултира вентикуларном тахикардијом или фибрилацијом - малигни коморски поремећаји срчаног ритма, који су најчешћи узроци изненадне смрти код боди-билдера - објашњава ната саговорница.

Специјалиста интерне медицине др Светлана Миланов подсећа да није сваки убрзан рад срца опасан, али опрез је неопходан уколико пацијент осети: лупање у грудима које не престаје након одмора, вртоглавицу или несвестицу, кратак дах или брзо замарање, бол и стезање у грудима.

У зависности где у срцу настаје убрзање, постоје три типа тахикардије.

Синусна тахикардија је када срце има нормалан, али убрзан ритам - најчешће због стреса, напора или температуре. Суправентрикуларна тахимкардија је убрзање рада срца које креће из горњих срчаних шупљина (преткомора), док је вентикуларна тахикардија озбиљно стање стање које потиче из доњих шупљина (комора) и захтева хитну медицинску помоћ - наглашава др Миланов.

Иако је повремено убрзање срца нормално, на пример, након трчања или стреса, др Миланов саветује да лекарску помоћ треба потражити ако се примете одређена стања.

Време за посету лекара је када се лупање срца јавља изненада и без јасног разлога, у стању мировања. Ако приметите пратеће симптоме попут вртоглавице, несвестице, губитка свести или недостатка даха - закажите преглед. И бол и стезање у грудима, као и учестале епизоде које трају дуже време, знак су да је време за лекарски преглед. Лекар ће урадити ЕКГ како би видео електричну активност срца и утврдио о ком се типу убрзања ради - објашњава специјалиста интерне медицине и напомиње да ако се човек осећа лоше, има бол у грудима или отежано дише, треба одмах да се јави најближој хитној служби.

Еклиника.телеграф