КОМЕ ПОМЕРАЊЕ САТА ПУНИ, А КОМЕ ПРАЗНИ БУЂЕЛАР? Интереси једне индустрије успели су да преобликују национални календар и утичу на милионе људи

Ове године ћемо померити сат унапред за један сат у ноћи са суботе, 28. на недељу, 29. марта. Два пута годишње, померање казаљки на сату покреће лавину расправа о смислу летњег рачунања времена.

Иако је изворна идеја, настала током Првог светског рата, била племенита и прагматична – уштеда енергената попут угља продужењем дневног светла – данас је тај аргумент готово потпуно изгубио на значају. Савремене анализе показују да су уштеде на расвети занемарљиве или их потпуно поништава повећана потрошња клима уређаја током дужих и топлијих вечери.

Права истина о упорности ове праксе лежи негде другде, у билансима и извештајима о добити моћних привредних сектора којима додатни сат сунца доноси огроман профит. Док се већина грађана бори са поремећеним биоритмом и последицама изгубљеног сата сна, неки задовољно трљају руке.

Ко највише профитира од померања сата?

Главни покретачи модерног летњег рачунања времена су трговина и угоститељство. Привредне коморе и малопродајни ланци су међу најгласнијим заговорницима ове праксе из врло једноставног разлога: људи су склонији трошењу новца када је напољу дневно светло. Додатни сат сунца након радног времена подстиче потрошаче да на повратку кући сврате у продавнице, обаве куповину или се спонтано одлуче за посету ресторану или кафићу.

За угоститеље, посебно оне са баштама, дужи дан значи дужу сезону и знатно већи промет. Туристичка индустрија такође има користи, јер посетиоци дуже остају напољу, обилазе знаменитости и троше више новца на додатну понуду, чиме се директно подстиче локална привреда.

Ништа мање не профитира ни индустрија слободног времена и рекреације. Дуже вечери су идеалне за спортске активности на отвореном, што директно утиче на раст прихода у овом сектору.

Један од најупечатљивијих примера је индустрија голфа, која само у Сједињеним Америчким Државама захваљујући летњем рачунању времена остварује додатне приходе процењене на 200 до 300 милиона долара годишње, јер додатни сат светла омогућава играчима још једну рунду после посла. Сличан тренд бележе и продавци спортске опреме, роштиља, баштенског намештаја и опреме за камповање, јер људи више времена проводе у парковима, двориштима и природи.

Парадоксално, пракса уведена ради уштеде енергије данас често доводи до повећане потрошње горива, јер грађани чешће користе аутомобиле за вечерње излете, спортске активности или куповину.

Предност летњег рачунања времена

Ипак, било би неправедно рећи да од летњег рачунања времена нема никакве опште користи. Један од кључних аргумената у прилог померању сата јесте побољшање јавне безбедности. Статистике показују да се у периоду летњег рачунања времена смањује број саобраћајних несрећа, посебно оних у којима страдају пешаци и бициклисти. Разлог је боља видљивост у поподневним сатима када је саобраћај најгушћи.

Такође, истраживања су показала да дужи период дневног светла делује као средство одвраћања од криминала; стопа уличних пљачки и напада опада јер криминалци радије делују под окриљем мрака. У том смислу, друштво у целини остварује одређену врсту неекономског профита.

Лобији који су обликовали календар

Колико су комерцијални интереси јаки, најбоље показује историја лобирања у САД. Током осамдесетих година прошлог века, формирана је велика коалиција компанија, укључујући ланце брзе хране и произвођаче роштиља, која је успешно лобирала за продужење летњег рачунања времена.

Врхунац је достигнут када је индустрија слаткиша успела да прогура одлагање померања сата до прве недеље у новембру. Циљ је био да деца за Ноћ вештица имају додатни сат дневног светла за скупљање слаткиша, што је директно довело до повећања продаје слаткиша и костима. Овај пример јасно показује како су интереси једне индустрије успели да преобликују национални календар и утичу на животе милиона људи.

Цена дужег дана

Међутим, профит који остварују поједини сектори долази уз високу цену коју плаћа цело друштво, пре свега кроз здравствене последице. Нагла промена ремети људски циркадијални ритам, што доводи до губитка сна, умора и пада продуктивности.

Економска анализа из 2024. проценила је да укупни годишњи трошак летњег рачунања времена у САД износи око 672 милиона долара, углавном због здравствених компликација и несрећа. Истраживања су забележила пораст ризика од срчаног удара за десет одсто у данима непосредно након пролећног померања сата, као и већи број можданих удара и повреда на раду.

Понедељак након „крађе” једног сата сна познат је као „поспани понедељак”, дан обележен падом концентрације и порастом „cyberloafinga” – губљења времена на интернету током радног времена. Тако, док трговци и угоститељи сабирају добит, здравствени систем и послодавци сносе трошкове поремећеног сна нације. Расправа о укидању ове праксе све је гласнија, а одлука ће зависити од тога да ли ће превагнути комерцијални интереси или брига за јавно здравље и добробит.

Марина Летић

Мондо