„Нека врста социјалног џет-лега“ СПЕЦИЈАЛИСТА НЕУРОПСИХИЈАТРИЈЕ О ПОМЕРАЊУ ЧАСОВНИКА: Лошије памћење, депресија, ментални проблеми... Већина се теже прилагођава

Прелазак са летњег на зимско време за 2025. годину заказан је за недељу, 26. октобар. Казаљке ће се у недељу у 3 сата ујутру померити за један час уназад, на 2 сата. 
 

Европа се још није одрекла померања часовника, иако иницијатива Европске комисије за укидање летњег и зимског рачунања времена постоји још од 2018. године. Шпанија је поново покренула застали предлог, наводећи да померање сата напред-назад негативно утиче на живот и здравље људи.

Када ћемо престати са овом праксом и какве последице она заиста оставља по наше здравље? О томе су у емисији "Уранак" на телевизији К1 говорили специјалиста неуропсихијатрије др Снежана Алчаз и Бранко Симоновић, астроном.

Ми вештачки, у једном дану, покушавамо да свој биолошки механизам ускладимо са, и даље постојећим, променама. То је као нека врста социјалног џет-лега, рекла је др Снежана Алчаз.

Она је истакла да, када се спава сат времена краће, већина људи не може одмах да се прилагоди.

Краћи сан доводи до низа поремећаја у организму - смањеног лучења хормона раста, промењеног лучења кортизола, који се тада ослобађа у погрешном тренутку. Може да дође и до поремећаја серотонина, хормона који је одговоран за наше расположење и емотивну регулацију. Лошија је консолидација памћења, па теже памтимо нове садржаје, објаснила је.

Открила је и шта би било најбоље трајно решење.

Ближа сам томе да нема промена и да то прихватимо као трајно решење. Ове цикличне промене, два пута годишње, више штете организму него што користе. Људи који су склони депресијама или имају менталне проблеме воле више дневно светло, али сама промена времена представља превелики шок и ремети равнотежу, објаснила је докторка Алчаз.

Астрономски и историјски аспект померања сата
 

Астроном Бранко Симоновић подсећа да само трећина света и даље помера часовнике, док је Шпанија поново отворила питање да се време трајно "замрзне" на летњем рачунању.

Остало је отворено питање још од тренутка када се та тема зауставила. Тада је препорука била да се укине пракса померања сата, али до договора није дошло. Историја тог указа је дугачка и сложена - пракса је заживела после Другог светског рата као одговор на енергетску кризу и потребу да се уштеди енергија. Ми смо били међу последњима који су је увели, 1983. године. Међутим, савремени живот се у међувремену потпуно променио. Више се не иде на спавање у 21 час, а истраживања показују да се енергија данас не штеди, већ да је потрошња чак већа, објаснио је Симоновић.

Говорећи о разлозима зашто се часовник помера последње недеље у октобру, Симоновић је објаснио да се током године мења однос дана и ноћи.

Зими је обданица краћа, лети дужа, па се померањем сата покушава искористити што већи део дневног светла. Идеја је била да се у једном делу године сат помери уназад како бисмо мање преспавали јутарње светло. Ипак, свака промена има последице, јер данашњи начин живота и радног времена више не одговара тим правилима, рекао је.

Према његовим речима, нема идеалног решења, пише К1 инфо.

Требало би можда размотрити флексибилније промене радног времена, а не часовника. Не постоји универзално решење које би свима одговарало. Било да оставимо летње или зимско рачунање времена, увек ће бити оних који су незадовољни, закључио је Симоновић.