КОРАК ОД НЕКОЛИКО МИЉА: И нови број часописа „Позориште” у знаку „Жизеле”
Из издавачке радионице Српског народног позоришта изашао је нови број часописа „Позориште”, који је у великој мери посвећен премијери балета „Жизела” и гостовању велике светске звезде Маријанеле Нуњез и првака лондонског Краљевског балета Патриција Реве.
Десето- минутне овације потврдиле су квалитет представе, а долазак гостију из из Беча, Лондона, Вићенце, Удина, Торонта... показао је да се за новосадску „Жизелу“ далеко чуло. „У доброј синергији начинили смо корак од неколико миља, којим смо доказали нашу посвећеност и енергију. Захвална сам играчима, ауторском тиму који је предводио Александар Антонијевић, репетиторима и оркестру, Покрајинској влади и управи Позоришта. За велике искораке потребно је имати партнере и људе који верују у чуда”, речи су директорке Балета СНП Аје Јунг.
Александар Антонијевић пак у „Позоришту” истиче да је кореографија за „Жизелу” била за њега велики изазов и корак напред. „Од своје осамнаесте године играм Жизелу и имам чврсто формирано мишљење о том балету. Желео сам да задржимо класични балетски речник, али и да причу приближимо публици на савремени начин”, појаснио је Антонијевић, док је амерички маестро Џејмс Тагл, који је водио Оркестар СНП-а на премијери „Жизеле”, признао да је дириговање овим балетом изузетно захтевно: „То није зато што је сама музика нарочито тешка и јер мора да изрази широк распон емоција, од усхићене радости до дубоке трагедије, већ пре свега јер диригент мора да прати играче - мора да разуме њихов говор тела”...
Посебно поглавље часописа посвећено је младој првакињи Балета СНП-а Катарини Зец, која је ће вечерас играти Жизелу а партнер ће јој бити Артемиј Макаров у улози Грофа Алберта. „У овој продукцији кореограф Александар Антонијевић настоји да унесе природнији и савременији приступ глуми и мимици. Покрети су на неким местима слободнији и ближи нашем свакодневном изразу, што омогућава да емоције буду непосредније и искреније. Циљ је да свака емоција буде проживљена до краја - да патња заиста буде патња, да љубав буде искрена, да лудило у првом чину буде снажно и уверљиво. Када све све то догоди искрено на сцени, онда и публика може дубље да доживи причу и да поверује у трагедију ове младе девојке”, испричала је Катарина Зец.
Вечерас друга реприза „Жизеле”
Друга реприза нове продукције балета „Жизела“ најављена је за вечерасу 19 сатио на сцени „Јован Ђорђевић”. У насловној улози наступиће Катарина Зец, њен партнер биће Артемиј Макаров, у роли Албертове веренице наступиће Елизавета Маслова док ће Војводу од Курландије играти Василиј Собољев. Оркестром ће дириговати Микица Јевтић.
Следећа извођења планирана су за крај априла, с тим да се у међувремену играчи припремају за прво гостовање у историји балетског ансамбла Српског народног позоришта у Будимпешти.
Ново „Позориште” је посвећено и двема већ изведеним драмским премијерама - „Жак или покорност” Ежена Јонеска у режији Страхиње Бојовића и „После милијон година” Драгутина Илића у редитељском читању Николе Завишића, а најављена су и још две: чувена црна комедија „Арсеник и старе чипке” Џозефа Кесерлинга коју режира Петар Јовановић и „Тотови” Иштвана Еркења у поставци Ивана Церовића. Часопис праксу да отвара простор младим позоришним критичарима, те је тако у овом броју текст Маје Стојанац о представи „Последњи балкански вампир” Дејана Дуковског у режији Александра Поповског.
Када је реч о дешавањима у Опери, у првом плану је нова продукција Штраусове оперете „Слепи миш”, којом је дириговала Жељка Милановић. „Инсистирам на апсолутном поштовању нотног записа. Сматрам да за постизање убедљиве интерпретације није потребно компоромитовати захтеве композитора, већ прошавши кроз партитуру, ако је могуће, винути се у креацију”, речи су жељке Милановић. Представљени су у актуелном броју „Позоришта” и млади уметници из Оперског студија „Војислав Солдатовић”: допрани Андриана Петровски, Јована Ћалић Филиповић, Адриана Спасојевић, Јована Ковачевић и Оливера Кривокућа, мецосопран Бојана Сретеновић и тенор Никола Стаменковић.
Само финале часописа окренуто је историји, па је тако књижевни историчар Ђорђе Д. Перић свој прилог посветио истраживању песама које се везују за „једно жалостног позоришче у 5 дејстава Сигфрид и Геновева, сочињено В(асилијем) Јовановичем (Будим 1830). Између осталог, објављен је нотни запис „Геновевине песме” коју је „многострадална Геновева певала у представама прве половине XIX века”. А Ивана Илић Киш је у свом тексту указала на велики јубилеј - 150 година од рођења Драге Спасић (Ваљево, 11. фебруар 1876 — Београд, 29. јул 1938), глумице СНП-а и прве примадоне београдске Опере, једна од најомиљенијих личности у историји српског музичког позоришта и по многима најбоље Коштане свог доба.