У ШИДУ СЛОВАЧКА ТРАДИЦИЈА ДУЖА ОД ВЕКА „Једнота” чува језик и обичаје
ШИД: У самом срцу Шида, у просторијама најстаријег активног друштва, словачког КУД-а „Једнота”, сусрећемо Владимира Чањија, потпредседника друштва, који нас води кроз више од једног века дугу причу о окупљању, стварању и опстајању.
Како каже за „Дневник”, почеци организованог културног живота Словака у Шиду датирају још из 1913. године, када је основана Словачка читаоница.
– То је било место где су се читале новине и књиге, али и неговала реч на матерњем језику. До данас, та нит није прекинута, јер смо упркос изазовима успели да очувамо библиотечки фонд у оквиру друштва, како бисмо наставили мисију, чувајући језик као темељ културе – прича Чањи.
Између два светска рата настало је омладинско удружење у којем су се неговали фолклор, песма и аматерско позориште, када су кроз игру и сцену стварали нове облике културног живота. А старији су ипак остајали верни читаоници и књизи.
Након Другог светског рата, нови друштвени поредак донео је и нова правила. Старе форме удружења морале су уступити место новим, па је основана „Једнота”, управо на месту где се и данас налази. Зграда друштва, како прича Чањи, настала је од материјала једне старе немачке куће. Тако је симболично, од рушевина прошлости, изграђен нови простор за будућност.
– Ово није само Словачки дом, већ дом свих Шиђана. Овај простор током деценија био је место окупљања читаве заједнице, како у оквиру културних дешавања, тако и до чувене дискотеке осамдесетих година – наглашава он.
Највећи успони друштва везују се за период од педесетих до осамдесетих година прошлог века, када су фолклорне и певачке групе, као и аматерско позориште, биле у пуном замаху. Представе су биле запажене, а наступи бројни. Данас, међутим, изазови су другачији.
– Тешко је окупити омладину у времену интернета и брзог живота, посебно у мањим срединама. Упркос свему, „Једнота” не одустаје. Женска певачка група и даље наступа, а посебан понос представља дечји фестивал словачке песме, покренут пре десет година. Јединствен у Срему, овај фестивал окупља децу која кроз песму праве прве кораке у очувању традиције. Најважније је почети од деце. Када стану на бину и запевају уз оркестар, то је нешто што се памти – са поносом ће Чањи, додавши да фестивал није такмичарског карактера, јер је идеја да стварају простор где традиција није обавеза, већ природан део одрастања.
Друштво данас поседује и богат фонд народних ношњи, али и ту се јавља потреба за додатном подршком. Како каже Владимир Чањи, пре свега кроз ангажовање удружења жена које би помогло у њиховом очувању.
У времену у којем глобализација често потискује локални идентитет, прича о словачкој заједници у Шиду остаје сведочанство истрајности, посвећености и тихе борбе да се сачува оно што један народ чини препознатљивим, а то су језик, обичаји и културно наслеђе.
