СЛОВАЦИ У НОВОМ САДУ ОСТАВЉАЈУ ДУБОКЕ ТРАГОВЕ Чувари традиције и идентитета кроз векове ЕВО КАКО ЈЕ СВЕ ПОЧЕЛО
Нови Сад је одувек био град сусрета различитих народа, језика и култура, а међу заједницама које су оставиле дубок траг свакако су и Словаци.
Њихова прича у овом граду не почиње нагло нити масовно, већ тихо, доласцима појединаца који су у Новом Саду тражили посао, сигурност и нову животну прилику. Како се наводи у монографији групе аутора “Име и презиме: Нови Сад”, први Словаци доселили су се још 1783. године. Међутим, њихов број значајније расте тек крајем XIX и почетком XX века, када у град долазе из различитих војвођанских средина, али и директно из Словачке. Међу њима су били занатлије, трговци, службеници и радници, који су се брзо уклапали у градски живот, али нису одустајали од свог идентитета.
У очувању језика, вере и обичаја кључну улогу имале су црква и школа. Како пише у монографији, управо су ове институције биле места окупљања и чувања националне свести. Настава се у одређеним периодима одвијала на словачком и немачком језику, што говори о сложеним историјским околностима у којима је ова заједница живела. Важан допринос дали су и истакнути појединци. Адвокати др Милош Крно и др Људовит Мичатек били су међу најактивнијима, не само у правном, већ и у друштвеном животу. Крно је 1902. године покренуо лист „Dolnozemský Slovák“, који је излазио све до 1920. године и представљао значајан глас заједнице. Међу најпознатијим Словацима који су боравили у Новом Саду био је и Павле Јозеф Шафарик, угледни научник и директор Новосадске гимназије. Његов рад у области славистике превазилази локалне оквире и сврстава га међу значајне европске интелектуалце свог времена.
Почетком XX века Словаци у Новом Саду додатно јачају свој културни живот. Организују се излети, оснивају друштва, а посебно место заузимају удружења попут Друштва словачких жена и Чехословачке беседе из 1920. године. Управо из тих темеља развила су се каснија културно-уметничка друштва која постоје и данас. Иако су кроз историју били суочени са притисцима, укључујући и процесе мађаризације, Словаци су успели да сачувају свој идентитет. Њихова истрајност огледа се у очувању језика, обичаја и заједништва, упркос бројним променама које је доносило време.
Према подацима из књиге “Име и презиме: Нови Сад”, број Словака у Новом Саду мењао се кроз историју. Некада су чинили значајнији део становништва, док су данас малобројнији, али и даље присутни и активни у различитим сегментима друштва. Њихов допринос видљив је у образовању, култури и привреди. Словаци у Новом Саду остали су препознатљиви по раду, посвећености и жељи да очувају оно што их одређује, али и да буду равноправан део заједнице у којој живе. Данас, кроз културне институције, удружења и свакодневни живот, они настављају да негују своју традицију и управо та способност да сачувају своје, а истовремено живе заједно са другима, чини ову заједницу важним делом идентитета Новог Сада.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.