ОД ПОЉОПРИВРЕДЕ СЕ НЕ ОДУСТАЈЕ Синиша Павловић није се покајао што је остао у родним Адашевцима, ту је свој газда ОВО ЈЕ ЊЕГОВА ПРИЧА
По принципу с колена на колено, ратарење је стигло и до Синише Павловића из Адашеваца, крај Шида, који последњих 20 година сеје пшеницу, кукуруз, сунцокрет, соју...
И премда су временски услови све лошији, а квалитет земље је свакако већ осредњи, одустајања нема.
– И јесам се и нисам покајао, али уназад четири године јесте тешко због суше, неизвесно је, радити се мора, сваке године нам је као да крећемо у први разред, нико не зна шта ће бити. Исто тако и не планирамо неку велику будућност – каже Павловић, који ратари на око сто хектара, што своје земље, што оне које узима у закуп.
По принципу с колена на колено, ратарење је стигло и до Синише Павловића из Адашеваца, крај Шида
Љубав према пољопривреди и даље надјачава сваку ману коју овај позив носи са собом, па тако и да нема редовне плате, као ни годишњег одмора кад се пожели.
– С друге стране, донекле можеш да своје време прилагодиш послу, сам си свој газда, организујеш се кад и како хоћеш – тврди Синиша.
Премда су временски услови све лошији а квалитет земље је свакако већ осредњи, одустајања нема
Један од разлога који су допринели да се определи за останак на земљи и у родним Адашевцима јесте и чињеница да у свом селу има све што му је потребно, док му је и Шид удаљен на неколико минута вожње.
– Предности живота на селу су те што си свој на своме, имаш мир, нема гужве. Нарочито ми који имамо децу, овде имамо све што и за њих треба. Такође, сложни смо и учествујемо у свим акцијама које се организују – наводи наш саговорник, додајући да у пољопривреду не треба улазити ако се од старта нема већа количина земље.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.