ФЕНОМЕН СОМБОРСКЕ ПОЗОРИШНЕ ПРЕДСТАВЕ „СЕМПЕР ИДЕМ” Премијера била пре седам година, а и даље се тражи карта више

Како представа траје чак шест сати,  представља велики изазов за цео ансамбл, па се на репертоару налази свега један или два пута месечно, а објава месечног репетоара уједно представља знак за праву навалу на карте. 

Тако је ових дана постала вирална фотографија са призором неколико стотина метара дугачког реда љубитеља позоришта који стрпљиво чекају да уопште дођу у прилику да купе карте за  априлску представу „Семпер идем“, а многи од њих су признали да чекају за своје пријатеље из других градова, који нису успевали до сада да карте купе онлајн. Наиме, овдашње Народно позориште „пушта“ један део карата за ову представу и у интернет продају, али досадашња пракса је показала да се тај коннтигент каратa разграби за свега неколико минута, па бројни заинтересовани гледаоци из Србије и региона покушавају да до једног од 320 места у гледалишту сомборског позоришта дођу преко рођака, пријатеља и познаника у овом граду, а без „притиска“ заинтересованих за представу нису ни сами глумци и запослени у позоришту.

Занимљиво је да представа која по мишљењу критике представља изузетну инсценацију Лебовићевог  романа након своје премијере и првих неколико реприза 2019. није изазивала толику заинтересованост публике, па се често дешавало да је гледалиште Велике сцене на којој се игра „Семпер идем“ бивало и полупразно, што је изазивало заједљиве гласове да се ради о великом продукцијском промашају колектива Народног позоришта. Ипак, како је време обележено све чешћим фестивалским наградама и одушевљеним медијским рецензијама одмицало, повећавало се интересовање сомборске публике. Популарност „Семпер идем“ је експоненцијално расла гостовањима у другим позоришним кућама, пре свега у Београду и Новом Саду. 

Златни низ хит представа сомборског позоришта је, може се рећи, почео „Женидбом и удадбом“ за управничког вакта Николе Петровића Пеце још за време СФРЈ, која је на јуриш освојила Стеријино позорје, да би се наставио Фејдовоовом „Позабави се Амелијом“, пројектом агилне управнице Мирјане Марковиновић која је успела да за насловну улогу обезбеди ангажман Тање Бошковић на врхунцу њене славе. Ова водвиљ представа је „жарила и палила“ широм тадашње Југославије. 

Још једна позоришна лавина кренула је са Миливојем Млађеновићем који је 1995. године ангажовао Јагоша Марковића, који је на даске сомборског театра поставио „Кате Капуралицу“ Влаха Стулија, представу која је играна на далматинском дијалекту. Била је то најизвођенија и најнаграђиванија представа у историји Народног позоришта Сомбор, а да ли ће је надмашити „Семпер идем“, остаје да се види. Актуелна управница овдашњег театра Бојана Ковачевић је због овог продукцијског подвига већ сада стала уз раме Петровићу, Марковиновићки и Млађеновићу.