(ФОТО) ЗДАЊЕ КОЈА ПАМТИ И ГЛУМЦЕ И МУЗИЧАРЕ И ПАСУЉ С КОБАСИЦОМ А ево шта је данас у дојучерашњој музичкој школи “Исидор Бајић“ на Трифковићевом тргу

Међутим, иза њене фасаде крије се слојевита прича која прати готово два века развоја града, од времена гостионица и позоришта, преко женског образовања, до уметности која је до јуче испуњавала њене учионице.

Од гостионице до школе

На месту зграде какву данас знамо, некада се налазила велика гостионица “Код Фазана“, по којој је и тада и читава улица добила име и звала се Фазанова. У овој гостионици није се само јело и пило, напротив, током целе године овде су се одржавале и позоришне представе, што говори о живом друштвеном и културном животу тадашњег Новог Сада.

Након бурних историјских догађаја и промена које су уследиле после Мађарске буне 1848, име улице се мења у Бела лађа, по оближњој кафани која је неким чудом преживела разарања током бомбардовања града. Управо у том периоду долази до прекретнице и за саму зграду.

Године 1878, залагањем Новосадског мађарског женског друштва, стара гостионица бива откупљена и претворена у такозвани “клостер“, односно женску школу под управом римокатоличких опатица. Тиме простор добија потпуно нову функцију и од места забаве уз јело и пиће постаје образовна установа за младе девојке.

Градња и надоградња кроз време

Сама кућа, која је првобитно била приземна, добија данашње обрисе средином 19. века, највероватније око 1850. године, у периоду Велике обнове. Тада је обновљена или изграђена у духу неоромантизма, са елементима сличним другим кућама из тог времена.

Основа објекта је необична, у облику неправилног ћириличног слова „П“, што јасно показује како зграда није силовала простор око себе, него је прилагођена старој уличној матрици и већ постојећем урбаном ткиву.

Почетком 20. века, највероватније око 1905. године, на зграду се дозиђује спрат. Ова интервенција јасно је видљива и данас: док приземље носи декоративне елементе неоромантизма, спрат је једноставнији, са класицистичким архитравним завршецима и фронтонима изнад прозора.

Трагови на старим мапама и фотографијама

Зграда се јасно може пратити и кроз историјске изворе. На Саутеровом плану из 1889. године уцртана је као Католичка женска школа, на парцели број 932. У непосредној близини види се и основа старог позоришта, односно Грађанске дворане, које ће бити срушено само неколико година касније, 1892.

Фотографије с краја 19. и почетка 20. века додатно осветљавају њен развој. На снимку из око 1895. године види се Трифковићев трг са новонасталим парком, формираним управо на месту срушеног позоришта. Зграда тада још нема спрат, али је приземље већ врло слично данашњем.

На фотографији из око 1900. године, преко пута ње већ стоји завршена зграда данашње гимназије “Светозар Марковић“, док “клостер“ и даље задржава свој приземни изглед. Тек на снимку из 1910. године јасно се види дозидани спрат и силуета која је, у великој мери, остала сачувана до данас.

Промене које бришу детаље

Као и многе старе зграде, ни ова није избегла интервенције које су мењале њен изворни изглед. 

На фотографији из 1987. године види се да су оригинални декоративни елементи око прозора у приземљу уклоњени и замењени једноставнијим малтерским оквирима, чиме је фасада изгубила део своје аутентичне орнаменталности.

Музика као ново поглавље

Од 1953. године, зграда добија намену по којој је већина Новосађана најживље памти и у њој се скоро пуних седам деценија налазила музичка школа “Исидор Бајић“. Тиме се овај простор на известан начин вратио својим коренима и поново постао место окупљања, стварања и извођења уметности; али овог пута у организованијем и образовном оквиру. Током дугог низа година, основна и средња музичка школа су одшколовале бројне генерације сјајних, а повремено и заиста познатих музичара, који су оставили неизбрисиве трагове на музичкој сцени Новог Сада и целе државе.

Заправо, ради то успешно музичка школа “Исидор Бајић“ и даље, само што је од 2021. на новој адреси, након што је, заједно са Балетском школом из Јеврејске улице, премештена у нову, модерну зграду, саграђену специјално за ту намену на Булевару Цара Лазара 67. У међувремену, зграда у Његошевој 9 је реституцијом враћена свом првобитном власнику, Римокатоличкој црквеној општини у Новом Саду, од које је својевремено национализована. Власници је нису поново претворили у “клостер“ (католички самостан и школа за девојчице), али део простора планирају за реализацију образовних и културних активности унутар верске заједнице.

Споменик културе

Треба напоменути и да је зграда под заштитом државе као споменик културе и на њој се и даље налази табла која сведочи да је на том месту некада бурно живело и радило “Летеће дилетантско позориште“, као својеврсна претеча данашнјег “Српског народног позоришта“, као и да је у њој више од пола века била смештена чувена музичка школа.

Данас, са својих 11 прозорских вертикала окренутих ка Трифковићевом тргу и карактеристичном капијом, зграда стоји као тихи сведок промена кроз које је прошао Нови Сад. Од гостионице и позоришта, преко женске школе, до музичког образовања и онога што ће тек уследити... њена историја заправо је историја града у малом.

Пројекат “Дворци и велелепна здања Војводине – раскошни чувари историје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.