ПЕТРОВАРАДИНСКУ ТВРЂАВУ КРАСИЋЕ БОТАНИЧКА БАШТА, НОВИ МОСТ, ТУНЕЛ, НЕЋЕ БИТИ САОБРАЋАЈА Објављен Елаборат плана детаљне регулације

На сајту Града Новог Сада објављен је Елаборат плана детаљне регулације Петроварадинске тврђаве, који обухвата око 130 хектара простора. Чине га горња тврђава, доња тврђава или Васерштат, затим дунавски бедем и парковске и зелене површине.

С обзиром на своју величину и статус културног добра од великог значаја, тренутно стање на терену је шаролико. Горња тврђава са Хорнверком тренутно поседује јавне службе попут музеја и галерија, али и различите културне и угоститељске садржаје као што су уметнички атељеи, хотел и ресторани.

План на јавном увиду наводи потпуно очување историјског склопа и свих оригиналних делова комплекса, односно аутентичност историјског амбијента створених и природних вредности архитектуре и природног окружења. С обзиром на јавну намену тврђаве, развој културе и уметности, у будућем периоду очекује се санација, адаптација и реконструкција постојећих објеката.

Нови мост као кључна веза са Новим Садом

Један од најинтересантнијих детаља представља подизање новог моста на стубовима некадашњег моста Фрање Јосифа, у виду пешачко-бициклистичке везе Петроварадина и новосадске обале Дунава, са тунелом испод саме тврђаве и приступним саобраћајницама.

Планирају се пешачко-бициклистичке везе са Сунчаним кејом и Булеваром цара Лазара на једном крају моста, док се на другом крају мост везује за Каменички пут и саму тврђаву са тунелом ка Ловотурсу.

Тунел испод тврђаве добија нову намену

У тунелу се очекује формирање вертикалне везе у виду лифта са горњим платоом горње тврђаве. Тунел је дугачак 355 метара, процењено је да је у релативно добром стању, те да се у њему планира промотивно-изложбени простор о историји Петроварадинске тврђаве. На источном улазу у тунел предвиђа се очување постојећег објекта у окружењу некадашње железничке станице у потенцијалној функцији туризма и угоститељства.

Присутан објекат некадашње распутнице уз Булевар цара Лазара, који се састоји од приземља са поткровљем, задржава се и може да буде намењен туристичким садржајима. Очуване речне стубове некадашњег моста очекује санација, реконструкција или адаптација.

Круна дунавског бедема на сремској страни, према смерницама приложеног плана, у будућности ће поседовати пешачке комуникације ширине 2 метра, које ће омогућити везу новог моста са подграђем. С обзиром да тренутно немају никакву намену, бедеми би ускоро могли да буду коришћени и у служби угоститељства и рекреације.

На Варадинском мосту подигнутом 2000. године не очекују се веће промене, али су реконструкције и адаптације у циљу одржавања могуће.

Саобраћај под знаком питања

У доњој тврђави доминирају стамбено-пословни садржаји уз присутне објекте Војске Србије. Запажају се мањи објекти, само понегде двоспратни или троспратни. Чини се да је главни аспект даљег развоја ове специфичне амбијенталне целине измена постојећег саобраћаја.

Међутим, увидом у план не може се са сигурношћу рећи да постоје јасне смернице у том циљу, као и каква би била функција Варадинског моста у том случају. Уклањање саобраћаја и са тврђаве једна је од суштинских идеја приложеног плана, а паркирање возила у том случају планирано је на месту некадашњих војних објеката јужно од објекта Ловотурса.

Када је реч о установама од високог значаја, планом се задржавају постојећи објекти Академије уметности без изградње нових објеката, у складу са условима заштите.

Ботаничка башта као нови програмски фокус

Један од битнијих нових садржаја је комплекс ботаничке баште на површини од око 4 хектара. Индекс зелених површина прописан је на минималних 60%. Изградња нових објеката могућа је на 10% површине, рецимо у виду објекта управе са канцеларијским простором и амфитеатрима.

Очекују се стакленици са истраживачким лабораторијама и производњом, као и технички и инфраструктурни објекти. Сам амбијент требало би да буде што природнији, уз мноштво тематских целина, па чак и са језером са акваристичким биљкама. Главни колски и пешачки приступ биће формиран из Прерадовићеве улице, док је споредни замишљен из правца Улице Дунавске дивизије.

Постојеће зеленило на простору бедема и шанчева наставиће да се уређује и одржава као ливадски партер. Сам простор горње тврђаве неће претрпети веће измене у погледу постојеће вегетације, заправо предлаже се очување мирног амбијента без претераног улепшавања.

У заштитно зеленило око бедема тврђаве биће имплементирани садржају попут парка пријатељства, парка забаве, ботаничких вртова. Потенцијалне измене доживеће Молинаријев парк уз адекватну допуну зеленила. Уз Пут Дунавске дивизије, урбанистички план предвиђа даље ширење зоне гробља, с обзиром на недостатак простора за сахрањивање на сремској страни града.

Нова улога тврђаве у урбаној структури града

Планирани садржаји попут ботаничке баште, изложбених простора у тунелу, нових туристичко-угоститељских тачака и активације бедема, уводе нову димензију коришћења простора која превазилази класичну културно-историјску функцију.

Тврђава се тиме постепено трансформише у сложен урбани амбијент у коме се преплићу туризам, рекреација, образовање и свакодневни живот. Такав развој неминовно ће појачати туристички притисак, али и повећати видљивост и значај овог простора на регионалном нивоу.

Истовремено, повезивање тврђаве са новосадском обалом и ширим урбаним ткивом, може да покрене формирање својеврсног новог градског центра на десној обали Дунава, али не у класичном смислу административног или пословног језгра, већ као алтернативног, културно-туристичког и јавног фокуса града.

Ипак, остаје отворено питање да ли ће инфраструктурни и саобраћајни аспекти бити довољно јасно дефинисани да подрже овако амбициозну трансформацију. Управо од тога зависи да ли ће тврђава постати заокружена и функционална целина или простор у коме ће потенцијал развоја остати делимично неискоришћен.

gradnja.rs