АКО СТЕ РИЂОКОСИ, ЕВОЛУЦИЈА ВАС ЈЕ ПОСЕБНО ИЗАБРАЛА Ево на које болести сте отпорнији у односу на друге

еђутим, ново велико генетско истраживање доноси занимљиву перспективу – изгледа да су управо они, са еволутивног становишта, имали одређену предност.

Научници су открили да је ген који је повезан са риђом косом у Европи био под утицајем природне селекције више од 10.000 година.

Еволуција се није зауставила – напротив
Дуго се сматрало да се људска еволуција успорила након преласка на пољопривреду. Међутим, анализа ДНК из скоро 16.000 древних остатака и више од 6.000 савремених људи показује супротно. Научници су идентификовали чак 479 генетских варијанти које су кроз историју „фаворизоване“, односно чешће преношене на наредне генерације.

Међу њима су и гени повезани са:

риђом косом и светлом кожом
мањим ризиком од дијабетеса
смањеним ризиком од реуматоидног артритиса
али и повећаном склоношћу ка неким болестима, попут целијакије
Зашто су људи са црвеном косом имали еволутивну предност
Иако истраживање није имало циљ да прецизно објасни зашто је овај ген опстао, научници имају логично објашњење. Особе са светлом кожом и риђом косом ефикасније производе витамин Д – што је посебно важно у регионима са мање сунчеве светлости.

У таквим условима, ова особина је могла значити већу шансу за преживљавање. Другим речима, оно што данас доживљавамо као физичку разлику, некада је могло бити питање опстанка.

Нису сви „корисни“ гени без ризика
Један од најзанимљивијих налаза јесте да су се неки гени, упркос томе што повећавају ризик од болести, ипак ширили кроз популацију. На пример, ген повезан са целијакијом појавио се пре око 4.000 година и од тада постаје све чешћи. То сугерише да је, упркос ризику од аутоимуног поремећаја, имао неку еволутивну предност.

Сличан образац уочен је и код гена који повећава ризик од туберкулозе – његова учесталост је расла хиљадама година, а затим опадала. Научници претпостављају да су ови гени могли помагати у борби против инфекција које су биле распрострањене у одређеним периодима.

Како је начин живота променио наше гене
Велике промене у начину живота, попут преласка са лова и сакупљања на пољопривреду, имале су огроман утицај на еволуцију. Истраживање показује да су гени повезани са већим процентом телесне масти постепено „губили предност“.

Док су у прошлости помагали да се преживи у условима несташице хране, у стабилнијим условима које је донела пољопривреда, постали су мање корисни.

Шта ово значи за нас данас
Ова студија показује да еволуција није нешто што припада прошлости – она се дешава и даље, само спорије и суптилније него раније. Наши гени су резултат хиљада година прилагођавања окружењу, начину живота и исхрани. И можда је управо то најзанимљивије: особине које данас доживљавамо као разлике некада су биле кључне за опстанак.

Наука која „гледа уназад“ да би разумела садашњост

Захваљујући великом броју узорака и савременим методама анализе, научници данас могу да прате како су се наши гени мењали кроз време – готово као да посматрају еволуцију у реалном времену. Ова сазнања не говоре само о прошлости, већ нам помажу да боље разумемо и савремене здравствене ризике, али и предности које носимо у својим генима.

Еклиника