150 ЉУДИ ДНЕВНО У СРБИЈИ УМИРЕ ОД ОВЕ БОЛЕСТИ Алармантни подаци, ТИХИ УБИЦА КОСИ СРБИЈУ
Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, кардиоваскуларне болести у Србији свакодневно односе око 150 живота, а стручњаци упозоравају да би већина ових случајева могла да се спречи променом начина живота.
Чак 80 одсто срчаних проблема у Србији могло би да буде спречено. Дневно 60-65 људи може да добије инфаркт, а од тога четвртина га неће преживети.
Професор др Драган Симић, председник Удружења кардиолога Србије каже да наша земља спада у земље високог ризика кардиовасклуарних болести, у такозваној четвртој зони.
Ово место је формирано на основу података које Србија даје светском удружењу кардилога, од броја прегледа, узраста пацијената, број стентова који су уграђени, проценту људи који пуше, колико се крећемо, просечна вредност ЛДЛ-холестерола...
На питање шта је потребно како бисмо сачували кардиоваскуларно здравље кардиолог каже:
"То је пре свега начин исхране, живота, престанак пушења, увођење физичке активности, стрес који је веома присутан, то су све неми фактори ризика који нас ставјају у једну групу која има велике шансе да добије инфаркт. Важно је контролисати колико је јутарњи притисак, ниво шећера, лош холестерол, као и тежина", појаснио је кардиолог.
Све то чини један мозаик фактора ризика, додаје, да око 150 људи дневно умире од кардиоваскуларних болести у Србији, док ће 60-65 људи добити инфаркт, а од тога четвртина га неће преживети.
"Према подацима БАтута у Србији изгубимо око 7, 8 хијада људи од кардиоваскуларних болести, што чини око 43 одсто укупне смртности , сваке године изгубимо град величине Пирота. Велики број пацијената су млади људи, испод 45 година. Kључна реч је примарна превенција", истакао је он.
Сигнали болести
Напомиње да је свака непријатност у грудима, попут стезања, притиска, жарење, гушење, је сигнал који не треба занемаривати, и треба отићи на преглед.
"Не треба то игнорисати нити узимати лекове, углавном андол, на своју руку. Имамо пацијенте који се годинама носе са лабавом хипертензијом коју називамо тихи убица и годинама право оштећења на крвним судовима", појаснио је кардиолог.
Председник Удружења кардиоваскуларних пацијената Србије Саво Пилиповић каже за ТВ Прва да ситуација није добра и упозорава пацијенте да чешће одлазе код лекара.
"Kод кардиоваскуларних обољења је проблем што оне не боле док не дође до озбиљних проблема. Пацијенти и када добију терапију не пију је редовно, прескачи, па чак мешају и са алкохолом", истакао је он.
На питање ко је одговорнији, мушкарци или жене, др Симић истиче да жене имају много бољи приступ, чешће се контролиши и редовније узимају терапију.