УМОР И СТРЕС МОГУ ДА БУДУ МАСКА ЗА ОВАЈ ПОРЕМЕЋАЈ Ево које симтоме никако не треба схвaтати олако

Због своје комплексности, чак и мањи неуролошки поремећаји могу да имају значајан утицај на свакодневни живот. Рано препознавање тегоба први је корак ка ефикасном лечењу и опоравку. Први симптоми често су суптилни и пацијенти их углавном тумаче као последице стреса или умора.

Постоји на стотине различитих типова неуролошких поремећаја

Неуролошки поремећаји су обољења која захватају нервни систем, односно: мозак, кичмену мождину, периферне нерве (оне који повезују мозак и остатак тела).

Нервни систем контролише скоро све функције у телу, на пример кретање, говор, памћење, осећаје, дисање, рад органа. Неуролошки поремећаји утичу на мозак, кичмену мождину и нерве који их повезују. Лекари кажу да постоји на стотине различитих типова неуролошких поремећаја, укључујући мождани удар, епилепсију, мултиплу склерозу и Паркинсонову болест. Иако свако стање има своје специфичности, често деле заједничке знаке упозорења који указују на неправилно функционисање нервног система.

Који су најчешћи симптоми неуролошких поремећаја?

Упорне главобоље: Иако су многе главобоље безазлене, изненадна јака или хронична главобоља која мења интензитет може да буде знак поремећаја мозга.

Губитак памћења и когнитивне промене: Заборављање недавних разговора, губљење у познатом окружењу или тешкоће у проналажењу праве речи могу да укажу на прве когнитивне проблеме.

Утрнулост и трњење: Осећај "иглица и мравињања" у рукама или ногама који не пролази често је један од првих симптома поремећаја нерава.

Слабљење равнотеже или координације: Често спотицање или вртоглавица без очигледног разлога могу да укажу на проблем са равнотежом или малим мозгом.

Промене вида: Изненадно дуплирање слике, замућење или губитак вида на једном или оба ока важни су рани симптоми неуролошких болести.

Слабост мишића: Тешкоће при подизању предмета или осећај тежине у екстремитетима могу да укажу на прекид сигнала између мозга и мишића.

Тремор или невољни покрети: Неконтролисано дрхтање руку, браде или усана често је рани знак поремећаја покрета.

Морају ли наведене тегобе да буду увек увод у неуролошки поремећај?

Важно је нагласити да наведени симптоми нису обавезно знак неуролошке болести. На пример, тремор је чест симптом неуролошких поремећаја, али може да има сасвим безазлене или привремене узроке и није увек последица болести.

Тремор је често реакција на стрес, анксиозност, физички напор, узбуђење, трему. Могућ је и као последица умора, неиспаваности, може да буде реакција на низак ниво шећера у крви. То је обично пролазно и нестаје када се узрок уклони.

Зашто је битно да се неуролошки поремећаји открију на време?

Стручњаци напомињу да је неурологија област која се брзо развија, данас постоје терапије које нису биле доступне пре само десет година. Успех лечења често зависи од брзог откривања могућег проблема.

Брза реакција код можданог удара може да нас сачува од могућег инвалидитета, рано откривање Алцхајмерове или Паркинсонове болести омогућава промене у начину живота и примену терапија које могу да успоре напредовање болести и побољшају квалитет живота.

Када је потребно да се обратимо лекару?

Иако је симптоме могуће занемарити и приписати их умору или стресу, неуредном начину живота, савет је да се у неким ситуацијама обратимо лекару, посебно ако се симптоми временом погоршавају и ометају свакодневне активности. Битно је такође да реагујемо на изненадне промене у говору, попут отежаног изговора или разумевања, као и на необјашњив губитак свести.

telegraf.rs