(ФОТО) ПАЛАТА ПРАВДЕ КОЈА ЧУВА СЕЋАЊЕ Музеј Војводине и Архив Војводине – прича о згради која је од суда и затвора постала дом историје и културе
На углу Дунавске улице, наспрам Дунавског парка, уздиже се здање које је некада било симбол строгости и реда, а данас чува најдрагоценије слојеве прошлости.
Палата Музеја Војводине са зградом Архива Војводине није само архитектонска целина, она је прича о преображају града и времена.
Припреме за изградњу једне од најмонументалнијих зграда у Новом Саду почеле су још 1892. године, када је покренута иницијатива да се подигне објекат суда и затвора. Војне власти су се противиле градњи у близини касарни и Мостобрана, па је тек 3. јуна 1898. године стигло одобрење „царског височанства“ да радови могу да почну.
Аутор пројекта био је будимпештански архитекта Ђула Вагнер, док су радове извели Јанош Шоман и Имре Кицвегер, позната имена новосадског градитељства с краја 19. века.
Груби радови били су завршени већ 1899. године, а као званичан датум завршетка градње узима се 1900. година, када су у зграду усељене све неопходне службе.
Кустоси и затвореници у истом бифеу
Један од најзанимљивијих детаља из периода прелаза јесте да су неко време, док адаптација није била завршена, „заједно живели“ кустоси музеја и затвореници, са чуварима.
Тај необичан спој културе и казне одигравао се чак и у затворском бифеу, где су кустоси били дочекани са посебним поштовањем.
Палата је подигнута на површини од око 9.000 квадратних метара, а за њену изградњу издвојено је чак 336.000 форинти, што је у то време представљало изузетно велику инвестицију за град.
Цена новог здања није била само новчана. Због изградње је срушена и позната новосадска кафана „Код енглеске краљице“, која се нашла на траси будуће палате.
Архитектура која улива поштовање
Палата је завршена 1900. године, по пројекту будимпештанског архитекте Ђуле Вагнера, у духу историзма. Већ на први поглед, зграда одудара од околине својом монументалношћу и складом.
Повучена од улице и ограђена, са наглашеним централним улазом у облику портика, палата оставља утисак институције у којој се одлучује о важним стварима. Две куполе наглашавају централни корпус, док богат фриз и декоративни елементи „теку“ дуж фасаде, дајући јој динамику.
Приземље је обрађено робусном рустиком, док су спратови украшени јонским пиластрима и разноврсним прозорским отворима - од полукружних до оних са троугаоним фронтонима. Унутрашњост је подједнако импресивна: пространи вестибил, масивно степениште са гвозденом оградом и дуги ходници који су некада повезивали канцеларије у којима се делила правда.
Затвор у залеђу и два дворишта
Мање је познато да је одмах уз судску палату подигнута и зграда затвора, сложене основе у облику неправилног слова „Т“. Објекти су били функционално повезани, са посебно формираним двориштима - једним „економским“ и другим, ограђеним високим зидом, намењеним за шетњу затвореника.
Тај спој правде и казне, на истом месту, давао је комплексу посебну тежину.
Преображај кроз време
Шездесетих година 20. века, зграда суда добија нову намену, постаје дом Музеја Војводине. Адаптација је започета 1976. године, а стална поставка отворена је 1990, са хиљадама експоната који сведоче о богатом наслеђу овог простора.
У међувремену, некадашња затворска зграда доживела је сопствену трансформацију. После темељне обнове, у њу се 1988. године усељава Архив Војводине, који је дотад био смештен у Сремским Карловцима.
Зграда која прича више живота
Данас, овај комплекс делује мирно и достојанствено, али његови зидови памте бурне одлуке, судбине и преображаје. Од места где се делила правда и изрицале казне, постао је чувар историје и идентитета.
И можда је баш у томе његова највећа вредност - што нас подсећа да град није само збир зграда, већ жива прича која се непрестано мења.
Пројекат “Дворци и велелепна здања Војводине – раскошни чувари историје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.