ПРОГРАМЕРИМА ПЛАТЕ МИРИЈУ, АЛИ ИХ НЕ ДРЖИ МЕСТО Ево како глобална криза утиче на ИТ сектор у Србији
Прошлогодишње про-мене у ИТ сектору на глобалном нивоу – отпуштања, смањење броја запослених, велике инвестиције у вештачку интелинецију (artificial intelligence – AI) – одразиле су се и на ИТ сектор у Србији.
Каква је ситуација у ИТ сектору у Србији показало је истраживање Pay, Perks & Perspectives 2025, у којем је учествовало скоро 2.500 професионалаца из више од 700 компанија у Србији, а обухватило је запослене на 58 позиција, кроз све нивое сениоритета.
Истраживање је показало да чак половина запослених за две године не планира да остане у компанији у којој сада ради
Резултати истраживања показали су да плате мирују, да је запосленима важна стабилност на радном месту, те да је рад од куће омиљенији него рад из канцеларије. И поред тога што су плате мировале, већина запослених не жели да промени радно место и компанију за коју ради, али су многи спремни да оду да раде у иностранство.
Када је реч о флексибилности и моделима рада, чак 74 одсто испитаника отишло би или би размотрило одлазак из компаније уколико би долазак у канцеларију био обавезан. Тај проценат је највиши код миленијалаца (29–44) и сениор профила, односно оних који тренутно носе највећи део искуственог и пословног знања у компанијама. То, заправо, показује да флексибилност више није бенефит, већ основно очекивање и чинилац лојалности. У тех индустрији, компаније које инсистирају на обавезном повратку у канцеларију ризикују губитак најквалитетнијих кадрова, баш у тренутку када је њихово задржавање најважније.
И одлазак на дневном реду
Чак 62 одсто учесника истраживања навело је да су отворени за одлазак из Србије или га активно разматрају. Податак да је чак три четвртине испитаника отворено за отварање фирме и рад на такозвани б2б уговор можда не треба да нас чуди када се у обзир узме и чињеница да је више од 30 одсто испитаника навело да поред сталних ангажмана ради и на пројектима са стране. Велики део професионалаца успешно води више послова истовремено, што имплицира висок ниво личне организације, или пак на то да компаније још увек немају јасне механизме за детекцију разлике у перформансама код запослених.
Проценат компанија које у потпуности раде из канцеларије у порасту је у односу на прошлу годину (са 7 одсто на 13 одсто). Расте и удео структурисаног хибридног модела (са 21 одсто на 27 одсто), при чему је тренутно најзаступљенији аранжман од три дана у канцеларији недељно.
Зараде у ИТ сектору спорије су расле него раније, а у чак 62 одсто компанија у протеклих годину дана нису се мењале. Плате су ипак расле, и то углавном у складу с инфлацијом, а највише у фирмама које развијају сопствене производе. Шест одсто испитаника у продукт компанијама одговорило је да је повећања било, девет одсто из аутсорс компанија и 14 одсто оних у аутсорс компанијама које имају и своје производе.
Азија и Африка
Истраживање је показало и то да је позиција српских компанија у услужном ИТ сектору, који је кључан фактор домаће ИТ индустрије, лошија него раније. Оно по чему су кадрови у ИТ сектору у Србији били препознатљиви и што је било пресудно за то да западне компаније сарађују с домаћим аутсорс провајдерима – квалитет и техничка поткованост радне снаге, културолошка повезаност и добро познавање енглеског језика – и даље су важни, али се ситуација полако мења.
То се посебно односи на цену рада, због које многе компаније одлучују да партнере потраже на тржиштима Азије и Африке. Домаћи аутсорс сектор тренутно је у процесу транзиције, а модел заснован искључиво на конкурентности цене све теже може да издржи глобалну утакмицу. Међутим, улога Србије и даље је изузетно релевантна у сегментима где је потребна висока техничка експертиза, product mindset и проактивност, способност комуникације са клијентима и разумевање западних тржишта, те самосталност у раду и доношењу одлука.
Истраживање је показало да чак половина запослених за две године не планира да остане у компанији у којој сада ради. То с једне стране показаује да се тржиште колико-толико одмрзло и да запослени размишљају о следећем кораку у каријери, али и да много тога зависи од висине зараде и могућности развоја.
