ПРЕДСЕДНИК ПКС МАРКО ЧАДЕЖ О BUSINESS SUMMIT-U 2026: Важност односа између политике и бизниса

Одговор на ово али и друга питања потражиће учесници једног од најзначајнијих пословних догађаја у региону - Business Summit 26. под слоганом "Визија која се гради" у организацији Euronews Србија и подршку Привредне коморе Србије, самит ће на једном месту окупити лидере из политике, бизниса, економије и медија из Србије и целог региона.

Један од тих лидера, Марко Чадеж, председник ПКС, који ће учествовати на Business Summit 26. и модерирати један од панела, у интервјуу за Euronews Србија, говори о значају овог скупа али и другим питањима која су важна за дефинисање платформе и дугорочне стратегије у овако нестабилним и компликованим геополитичким приликама.

- На самом почетку логично је да вас питам да ли су оваква окупљања добра платформа за привредне и економске токове и да ли ставови који се чују на њима остају мртво слово на папиру или их држава имплементира у своја развојна документа?

- Привредна комора Србије је партнер Business Summit 2026 у организацији Euronewsа, јер верујемо да је отворен и аргументован дијалог најбољи пут до дугорочно одрживих решења која уважавају потребе привреде, одражавају приоритете државе и јачају међусобно поверење.

Ми нисмо само заговорник дијалога између бизнис заједнице и институција - у националним оквирима, у региону и у комуникацији са Бриселом. Ми тај дијалог свакодневно живимо у пракси кроз заступање иницијатива привредника и конкретна решења до којих долазимо у комуникацији са доносиоцима одлука важних за привреду. Један од најбољих примера је Центар за привредне иницијативе и брзе одговоре, који је настао из дијалога привреде и државе, на иницијативу лично председника државе, и који кроз тај исти дијалог данас решава и нуди брзе одговоре на изазове са којима се компаније суочавају. Од доследне примене постојећих прописа, поједностављења и убрзања процедура и смањења административних оптерећења, до тема битних за конкурентност привреде, као што су фискално растерећење, цене енергената, кадрови, подстицаји за извознике, дигиталну трансформацију, аутоматизацију и зелену транзицију, бољи приступ постојећим и отварање нових тржишта.

Уверен сам да ће и овај Бизнис самит, као нови Euronews формат, израсти у одличну платформу у оквиру које ћемо заједно моћи да сагледамо актуелни тренутак, разменимо идеје, дефинишемо изазове и предложимо у пракси примењива решења која ће обликовати наше односе и раст у будућности.

И верујем да ћемо у годинама пред нама, на следећим самитима, заједно мерити напредак - тиме колико нам је окружење за пословање подстицајније и инфраструктура за раст функционалнија, колико више извозимо, колико смо нових домаћих инвестиција реализовали и страних привукли, колико смо напредовали на лествицама иновативности и нових технологија, колико су нам компаније конкурентније, продуктивније и профитабилније, институције ефикасније, а економија у целини отпорнија.

- Господине Чадеж, ПКС је партнер првог "Бизнис самита" на коме ће се, између осталог, разговарати и о односу политике и бизниса, посебно у контексту великих развојних планова Србије до 2035. године. Да ли је реално да се у овако неизвесним геополитичким приликама прави овако дугорочна стратегија?

- Уместо да се унапред бринемо, боље је да унапред размишљамо и планирамо. Цитирајући Черчилову сентенцу, не поричем да у неизвесним глобалним околностима није лако планирати ни на месечном и годишњем нивоу, а камоли десет година унапред. Али управо у оваквим временима планирање је итекако важно, важније него иначе - да бисмо дефинисали правац, да бисмо знали куда идемо, где желимо да будемо, шта да развијамо, шта су нам приоритети, које су нам снаге и који ризици.

У том смислу, стратегијом "Србија 2035" трасиран је пут српске економије у наредних пет и десет година. Та дугорочна визија развоја и јасан оквир представљају оријентир за домаћу привреду и институције и снажан сигнал за међународну заједницу.

Ако је питање да ли ће записано у плановима "издржати" брзе промене и потресе у окружењу и изненађења на путу до циља, искуства указују да се економије које имају јасан правац, које знају ка чему иду, лакше прилагођавају променама у ходу, брже реагују на кризе и ефикасније користе прилике које им се укажу.

- Колико се на стратегију "Србија 2035" може применити теза Ерика Шмита (Eric Schmidt), некадашњег директора компаније Гоогле, да ће "наредних десет година одредити судбину света у наредних сто година"? Да ли је предстојећа деценија у том смислу преломна и за технолошки и економски развој Србије?

- Оно што прави суштинску разлику између ове и претходних стратегија јесте изражена технолошка димензија. Она вештачку интелигенцију и нове технологије препознаје као кључ будућег убрзаног раста и развоја. Не само у ИТ сектору, већ и у пољопривреди, енергетици, прерађивачкој индустрији, инфраструктури, образовању, здравству...

У условима брзих технолошких промена, то је питање и ефикасности државе и конкурентности привреде - питање опстанка на међународном тржишту и нашег глобалног позиционирања у новом свету. Економије и компаније које заснивају свој раст на новим технологијама и вештачкој интелигенцији своје партнере ће бирати међу онима који то исто раде.

Србија у тај глобални воз не ускаче без основа. На руку нам иде читав сплет околности и ојачаних сопствених капацитета: ИЦТ као најбрже растућа индустрија са 4,55 милијарди евра годишњег извоза, софтвер као извозни производ број један, АИ инфраструктура какву готово ниједна земља наше величине нема, EXPO 2027 и Gitex AI који доносе глобалну видљивост, широка база привредних компетенција од пољопривреде до наменске индустрије и геополитичка позиција Србије као места сусрета, што у свету који се фрагментира, постаје стратешка предност.

Имамо прилику и генерацијску шансу да у годинама пред нама, у релативно кратком року, променимо лице Србије и да, примењујући вештачку интелигенцију у свим сферама, направимо велики искорак и сврстамо се у ред паметних економија. Од тога да ли ћемо стратешка опредељења применити брзо и доследно зависиће да ли ћемо расти два, три, пет или седам одсто годишње. И да ли ћемо на крају посматраног хоризонта – 2035. године имати 50 милијарди мањи или већи ГДП, да ли ћемо достићи 150 до 170 милијарди евра или ћемо, идући садашњим темпом, успети да досегнемо тек 100 до 120 милијарди евра.

- Национална стратегија привредног развоја представља један од најамбициознијих инвестиционих и развојних планова Србије до сада, са готово 50 милијарди евра улагања до 2035. године. Посебан значај придаје се улагањима у инфраструктуру за развој и примену вештачке интелигенције.

- Опредељење државе да додатно ојача своју инфраструктуру за развој и примену вештачке интелигенције није само технолошки пројекат. То је предуслов да обезбедимо АИ суверенитет, који постаје једна од најважнијих димензија економске независности и дигиталне безбедности сваке земље. Да развијемо и контролишемо сопствени АИ ланац вредности – од рачунарских капацитета и података до модела, апликација и тржишта. Да подстичемо иновације и, уместо да увозимо туђа, развијамо сопствена решења која ће унапредити конкурентност привреде и ефикасност државних институција, те постати део свакодневног живота грађана и пословне заједнице. Да на сопственој инфраструктури креирамо сопствени развој.

Осим наставка улагања у рачунарску инфраструктуру и успостављања националног система података, у сарадњи са Мистрал АИ, највреднијим европским стартапом, кренули смо у развој великог језичког АИ модела за српски језик, који је срце националне платформе за развој и примену вештачке интелигенције. Повезујући инфраструктуру и податке у моћан ресурс за развој и примену домаћих АИ апликација, које ће државу учинити ефикаснијом, а привреду конкурентнијом, српски ЛЛМ је заправо дигитални аутопут без кога нема раста, развоја и конкурентности. Преточено у ефекте за компаније, то би значило, на пример, 25 одсто ниже трошкове у аутомобилској индустрији или 30 одсто веће приносе у пољопривреди.

- Где је, по Вашем мишљењу, граница између политике и бизниса и ко је дефинише, односно да ли стратегија и програм развоја једне државе треба да зависе од тога ко је тренутно на власти?

Улога државе је да дефинише правац и ствара услове – да постави стабилан и предвидив оквир, обезбеди правну сигурност, јасна правила игре, инфраструктуру и дугорочну развојну визију. Посао привреде је да у том оквиру ствара нову вредност – да инвестира, производи, запошљава, иновира. При томе, компаније најбоље знају да процене потребе тржишта и препознају развојне прилике.

Граница између политике и бизниса управо је у тој подели одговорности. Стратегије развоја би требало да буду резултат консензуса и сарадње, да одражавају дугорочне интересе економије и друштва у целини и да не зависе од изборних циклуса. У том смислу, најуспешније су оне земље које имају континуитет у кључним развојним правцима, јер управо то обезбеђује стабилно пословно окружење и поверење компанија – и домаћих и страних.

- Ако погледамо наредних десет година: шта ће имати већи утицај на успех бизниса – технологија, капитал или политика?

- Ако бих морао да издвојим оно што прави суштинску разлику јесте способност компанија да технологију претворе у конкретну вредност. Међутим, технологија, капитал и политика нису одвојени – они се међусобно прожимају, утичу једни на друге и заједно – на успех бизниса. Технологије ће бити кључни покретач продуктивности и конкурентности. Капитал, који све више прати знање и иновације, омогућиће бржи раст и ширење. А политика, односно држава, и даље ће играти значајну улогу у дефинисању услова у којима бизнис послује и амортизовању поремећаја на тржишту, преузимајући, у нестабилном геополитичком окружењу, делом и развојну улогу.

Зато будућност не припада само технолозима, нити само менаџерима нити само политичарима. Победници неће бити они који се ослоне само на капитал или приступ технологији или блискост центрима одлучивања. Победници ће бити они који успеју да повежу технологије, финансије, институције и моћ људског расуђивања у јединствене стратегије и развојне моделе.

- Које бисте промене у институционалном оквиру предложили за које сматрате да би највише помогле привреди Србије?

- Пре свега битно је да наш регулаторни оквир прилагодимо новој реалности коју ће, извесно је, у годинама пред нама обележити глобалне промене, поделе и нестабилности. Важно је да наш регулаторни оквир остане довољно чврст и стабилан, да у свему поштује стандарде, укључујући и пословне и техничке и оне који произлазе из европског правног оквира и српских интеграција, али да, истовремено, буде довољно флексибилан, способан да одговори на шокове, кризе, догађаје који изазивају пролазне или трајније нестабилности и потребу да се брзо реагује. За привреду је то посебно значајно.

Једнако је важно прилагођавање регулативе, и то стварно и дубоко, променама и развоју вештачке интелигенције. То је озбиљан низ промена, који мора да прати не само технологију, него да олакша њено коришћење у хиљадама пословних, производних и других процеса.

- Како глобалне политичке нестабилности утичу на привлачење капитала у Србији и да ли мале економије имају више простора за флексибилност или су заправо најрањивије у оваквим геополитичким приликама?

- Глобалне политичке нестабилности по правилу чине инвеститоре опрезнијим и селективнијим, а капитал скупљим. У таквим околностима стране директне инвестиције бележе пад – и глобално, и регионално, и локално. Упркос томе што је Србија једнако пожељна пословна дестинација, о чему између осталог говори и сачуван кредитни рејтинг, прошлогодишњи инвестициони учинак је, као последица кретања у међународном окружењу, био за трећину мањи у односу на достигнутих рекордних 5,2 милијарде евра у 2024. години. Иако се Европска унија, као наш главни трговински и инвестициони партнер, споро опоравља, охрабрило је поновно буђење европских купаца и инвеститора. Компаније из ЕУ су прошле године у Србији инвестирале готово четвртину више него претходне, а од 3,45 милијарди евра страних директних инвестиција које је Србија привукла у 2025. години, чак 72 одсто стигло је из земаља ЕУ.

Последице ескалације сукоба на Блиском истоку, раста цена енергената и поремећаја у ланцима снабдевања у првом кварталу ове године већ су видљиве и преточене у недавно снижене ММФ-ове процене раста светске и појединачних привреда, што ће се без сумње одразити и на инвестиционе токове. Како ће то конкретно утицати на мање економије, попут Србије, највише зависи од тога колико ће криза дуго трајати. Мале економије имају одређену предност, али само ако криза, која прво погађа најразвијеније и најинтегрисаније у глобално тржиште, не потраје дуго и не прелије се на њих. Ипак, нема те глобалне кризе која директно или индиректно, у већој или мањој мери, не дотиче сваку економију, посебно оне отвореније, и сваку компанију појединачно, због раста цена енергената, смањене тражње, инвестиција и дознака.

- Енергетска криза је показала да суверенитет сваке државе нису само грб и застава, већ и гас и нафта. Како Србија да стигне до енергетског суверенитета?

- Несумњиво је да је питање енергетске суверености одувек, а данас посебно, питање националне стабилности, безбедности и развоја сваке земље. Оно што су потврдиле енергетске кризе и поремећаји на тржишту енергената постаће још израженије са све већом потрошњом електричне енергије услед примене нових технологија заснованих на вештачкој интелигенцији. У том контексту, Србија има солидну основу за производњу струје, укључујући и из обновљивих извора, али остаје веома рањива због високе зависности од увоза гаса и нафте.

На путу ка вишем степену енергетске самосталности постоји неколико кључних карика: од диверсификације извора и праваца снабдевања, као што су гасни интерконектор са Бугарском и планиране везе са регионом, како би се смањила зависност од једног добављача, преко повећања постојећих складишних капацитета попут Банатског Двора и изградње нових, до јачања стратешких резерви које обезбеђују сигурност у кризним ситуацијама. У нафтном сектору предност јесте постојање домаће рафинерије, али изазов остаје стабилно снабдевање сировом нафтом, што захтева додатна улагања у истраживање и експлоатацију, као и нова партнерства у земљи и иностранству.

Да би се што брже смањила зависност од фосилних горива и обезбедила енергетска транзиција, кључне су инвестиције у обновљиве изворе енергије и повећање енергетске ефикасности – кроз модернизацију инфраструктуре и рационалнију потрошњу. На дужи рок, у стратешком оквиру до 2035. године, Србија је пред одлуком о улагањима у нуклеарну енергију као нови стабилан и нискоугљенични извор.

euronews.rs